Bojan Tončić: Kako upokojiti zlikovca

Ratko Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, kreativni realizator najstrašnijeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, mogao bi da bude proglašen mrtvim, kako glasi zvanična formulacija u domaćem zakonodavstvu; o tome se stara zastupnik porodice Mladić beogradski advokat Miloš Šaljić koji će do kraja meseca podneti Prvom osnovnom sudu u Beogradu zahtev da Mladić bude proglašen mrtvim, rekao je zastupnik Mladićevih za beogradske „Večernje novosti“.

Advokat kaže i da se procedura za proglašenje nestale osobe umrlom pokreće na inicijativu onoga ko ima neki pravni interes, što je u ovom slučaju Mladićeva porodica koja će taj potez povući ne samo zbog imovine i zamrznute penzije, već i zbog "svakodnevnih proganjanja kojima je izložena".

Šaljić nije precizirao kakve su prirode „proganjanja“, a budući da policija i porodica nisu objavile ništa o eventualnim pretnjama, pokušajima ugrožavanja integriteta, daleko bilo - moglo bi se naslutiti da su „svakodnevna proganjanja“ i svakonoćna, neka vrsta teških noćnih mora u kojima u krevete generalske porodice dospevaju žrtve domaćina.

Tek, prema Zakonu o vanparničnom postupku, tvrdi advokat, preko suda se može pokrenuti ova procedura ako je nestali stariji od 70 godina i ako o njemu nema pouzdanih podataka više od pet godina. "U tom slučaju nije potrebno ništa dokazivati, procedura je vrlo jednostavna. Međutim, pošto Mladić ima 68 godina potrebno je dokazati da postoje okolnosti koje utvrđuju da je on mrtav. Ili, pravnim jezikom rečeno, da je nestao pod takvim okolnostima zbog kojih je verovatno da više nije u životu", konstatuje advokat.

U ovoj smišljenoj konfuziji ostaje nejasno da li je Mladić umro, nestao, ubijen, a ne precizira zastupnik njegove porodice koje su okolnosti „zbog kojih je verovatno da više nije u životu“. I da li su misteriozne smrti u Topčideru i Sinkovcu baš bez ikakve veze sa Raspameti Đeneralom.

Ono što je javnosti poznato - saopštili mediji, liči na operativna saznanja - upućuje na težak život najtraženijeg haškog optuženika koji na savesti ima gotovo osam hiljada ljudi: skrivao se po stanovima na Novom Beogradu, odbacujući mogućnost da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu. Traume su bile teške, a navodno je bio spreman i na samoubistvo (ovo ide u prilog nakani advokata), igrao je šah i jeo ono što pre njega probaju njegovi desperadosi. Navodno je bio "veoma uvređen" kada je, 2002. od njega traženo da napusti objekte Vojske Jugoslavije (izmišljotina, niti je traženo, niti ih je napuštao). Navodno se ponašao kao iskusni ilegalac i u stanovima kretao u vunenim čarapama; nije dozvoljavao glasan razgovor, tražio je bešumno kazanče, odnosno vodokotlić. Sa odanim obezbeđenjem postupao je prilično grubo, a neki bivši saradnici navodno su negodovali što su u posao obezbeđenja uvučena i njihova deca. Operativci su, prema navodima jedne beogradske RTV kuće, procenili da je Mladić, posle višegodišnjeg skrivanja, verovatno "neuračunljiv".

Sve je ovo objavljeno decembra 2008. i, posle takvog, njemu surovo stranom kretanju po gradu i po gajbama, osnovano je sumnjati da je, izmešten iz prirodnog okruženja, učinio nešto sa sobom, ili da je uvenuo. Jedino je izvesno da je Vojislav Koštunica, obznanio da je general 2001. skinut s hrane. Poduže je (Mladić) primao penziju koja mu je ukinuta prilikom jedne briselske posete, a Rasim Ljajić, prvi čovek Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom izgovorio je ne baš mudru opasku, preciznije budalaštinu: „Ukoliko Mladić bude proglašen nestalim, onda će se po tom osnovu ukinuti i potraga za njim. Kako tragati za čovekom koji je proglašen nestalim?!" („Glas javnosti“, oktobar 2004.).

Po toj bismo logici sada mogli da se, ukoliko poradica Mladić uspe da 'artijom sahrani generala, zapitamo i - kako tražiti čoveka koji je proglašen mrtvim.

U Srbiji, da se ne zavaravamo, ima šanse da Mladić bude proglašen mrtvim i da njegovi bližnji podele plen. Da, u državi u kojoj je počela državna zaplena i prodaja imovine stečene organizovanim kriminalom, ubistvima iz koristoljublja, pljačkom, prodajom droge. Ratni zločinci i njihove porodice nisu lišeni nikakve imovine, računa se da im ona „strategijski“ pripada

No, Ljajić je sada bio znatno precizniji: "Ovo u životu nisam video. Pa, hiljade ljudi je nestalo u ratovima, ali niko od članova njihovih porodica nije tražio od suda da se oni proglase umrlim, iako je mnogo više godina prošlo od njihovog nestanka i znatno je veća mogućnost da više nisu živi. Mladićeva porodica najavljuje takav zahtev baš zato što znaju da je on živ. Nećemo se uopšte obazirati na to ruganje institucijama Srbije i nastavićemo potragu istim intenzitetom".

Rekao je nešto netačno, naravno da ima na stotine slučajeva u kojima su nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji ljudi proglašavani mrtvima, a porodice žrtava su, baš kao i Mladićeva, pokretale postupke zbog ostavinskih postupaka. Iako sve i danas tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih. A tvrdnja da Mladićeva porodica traži da se general proglasi mrtvim zbog toga što „znaju da je živ“ traži debelo pokriće. Kako je ministar uveren da oni „znaju“, da li je čuo njihove razgovore sa ocem porodice, da li javnost to treba da zna. I ima li ičeg logičnijeg od pretpostavke/činjenice da se genocidni nameštenik države Srbije krije u njoj, makar to bilo u novobeogradskim štekovima, u neposrednoj blizini doktora Dabića?

U Srbiji, da se ne zavaravamo, ima šanse da Mladić bude proglašen mrtvim i da njegovi bližnji podele plen. Da, u državi u kojoj je počela državna zaplena i prodaja imovine stečene organizovanim kriminalom, ubistvima iz koristoljublja, pljačkom, prodajom droge. Ratni zločinci i njihove porodice nisu lišeni nikakve imovine, računa se da im ona „strategijski“ pripada.

U Rezoluciji Evropskog parlamenta od 15. januara 2009. ističe se da su „za najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno osam hiljada ljudi, najodgovorniji Ratko Mladić, Radoslav Krstić i Radovan Karadžić“. Srbija je sramnim eufemizmom priznala svoj državni genocid. Krstiću nije oduzet stan od 120 kvadrata na Banjici, Karadžić je bio pod zaštitom, pa kao iznudica dopao Haga. Ako ova država Mladića i proglasi mrtvim, preko reizabranog pravosuđa, neće proći samo sa utvrđivanjem naslednika (verovatno nespornih) banalne ostavine, šahovske garniture, vunenih čarapa, pištolja i metaka, karata i busola kao kod Draže... Onih osam hiljada mrtvih u Srebrenici i četiri granate po kvadratu Sarajeva svakog od 1425 dana i državnim novcem plaćena zverstva takođe traže svoje naslednike.

Neki će se prijaviti, neki biti sudskim putem pozvani.

Tekst je preuzet s prijateljskog portala E-novine