Da li je čili dobar začin za nas? Jedan sastojak iz istog može pomoći da budemo zdraviji

Za čili, kurkumu i druge začine se često tvrdi da imaju zdravstvene prednosti ili čak sposobnost da "jačaju naš imuni sistem". Ali mogu li začini zaista dodati bilo kakvu zdravstvenu korist našoj hrani ili nam pomoći da se izborimo sa bolesti?

Začini su dio naše ishrane hiljadama godina – tako da i danas nije neobično posipati čips biberom, pijuckati čaj od đumbira i dodati čili u jela. Ali odnedavno su neki začini nezvanično promovisani od svakodnevnih kulinarskih namirnica do sveljekovite hrane. 

Hillary Clinton je navodno jela jednu ljutu papričicu dnevno dok je bila u predizbornoj kampanji 2016. godine kao pokušaj da spriječi bolest. Kurkuma, koja se u Aziji koristi milenijumima, našla je put u kafićima širom svijeta u obliku "zlatnog lattea" - i, tokom pandemije, u porukama u kojima se tvrdi da može "pojačati vaš imuni sistem" i zaštiti vas od bolesti. Sada je, prema riječima jednog slavnog kuhara, "posvuda".

Trending

Dragan Bursać: Bosanskim Srbima je glavni grad Sarajevo, sve ostalo je izmišljotina

U međuvremenu, kajenska paprika se još uvijek nije oporavila od nepromišljene "Beyonce dijete"  2013. godine, koja je sugerirala konzumaciju mješavine kajenske paprike, javorovog sirupa, limuna i vode za mršavljenje.

Ali da li začini zaista dodaju neke zdravstvene prednosti našoj hrani ili nam pomažu da se odbranimo od bolesti? I može li nam neko od njih zaista naštetiti?  

Kapsaicin je glavni aktivni sastojak čilija. Kada jedemo čili, molekuli kapsaicina stupaju u interakciju s temperaturnim receptorima u našim tijelima, šaljući signale u mozak kako bi stvorili osjećaj topline.

Neka istraživanja ukazuju na ideju da kapsaicin može pomoći da živite duže.

Jedno italijansko istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da ljudi koji su jeli hranu začinjenu čili papričicama četiri puta sedmično imaju manji rizik od smrti u poređenju sa onima koji nikada nisu jeli čili.

A 2015. godine, istraživači u Kini, koji su ispitivali konzumaciju čilija i zdravlje gotovo 500.000 odraslih Kineza, otkrili su da je jedenje čilija povezano sa manjim rizikom od smrti . Oni koji su jeli začinjenu hranu skoro svaki dan imali su 14% manji rizik od smrti od onih koji su jeli začinjenu hranu manje od jednom sedmično.

"Glavni nalazi su bili da je veći unos začinjene hrane povezan sa manjim rizikom od smrtnosti, posebno smrti od raka, srčanih i respiratornih bolesti", kaže istraživač Lu Qi, profesor nutricionizma na Harvardovoj školi javnog zdravlja. To, međutim, ne znači da će početak jedenja velikih količina čili papričica kratkoročno zaštititi vaše zdravlje – ili vas zaštititi od respiratornih bolesti.

Dakle, čak i da je čili imao zaštitni efekat na zdravlje učesnika, a ne da su ljudi koji su jeli čili ispostavilo se zdraviji u početku, efekat se vjerovatno povećao tokom vremena – ne u roku od nekoliko nedelja ili mjeseci.

Qi je pokušao da odvoji efekte konzumiranja čilija od svega ostalog kontrolišući starost, pol, nivo obrazovanja, bračni status, ishranu i faktore načina života, uključujući unos alkohola, pušenje i fizičku aktivnost. On kaže da manji rizik od bolesti u vezi sa jedenjem čilija može biti dijelom posljedica kapsaicina. 

Zumin Shi, vanredni profesor na odsjeku za ljudsku ishranu Univerziteta u Kataru, otkrio je da je konzumacija čilija povezana  sa manjim rizikom od gojaznosti  i da je korisna za visok  krvni pritisak . Dakle, kada je proučavala efekte konzumiranja ljute papričice na kognitivne funkcije, očekivala je hat trick. 

Ali kada je mjerila kognitivne funkcije odraslih Kineza u odnosu na njihovu konzumaciju čilija, otkrila je da ljudi koji jedu više čilija imaju lošiju kognitivnu funkciju. Ovaj efekat je bio najjači kod pamćenja: unos čilija iznad 50 g dnevno bio je povezan sa skoro duplo većim rizikom od lošeg pamćenja koje su sami prijavili. Ipak, vrijedno je napomenuti da se podaci koji su sami prijavili smatraju nepouzdanima.

"Iako su neke biljke evoluirale da postanu gorke ili začinjene za grabežljivce, bolje je ako i sama biljka može postati otrovna", kaže Kirsten Brandt, viši predavač na Institutu za zdravstvene nauke u Istraživačkom centru za ishranu ljudi na britanskom Univerzitetu Newcastle. 

Jedinjenja koja začinima daju njihov okus nisu štetna za ljude, tvrdi Duane Mellor, dijetetičar i viši saradnik u medicinskoj školi Aston u Birminghamu, Ujedinjenog Kraljevstva. 

"Dok su mnogi pigmenti i gorki okusi koje obično uživamo u hrani tu da zaštite biljke koje jedu insekti, navikli smo na nivoe toksičnosti ovih aroma – možemo se nositi s puno ovih biljnih spojeva, uključujući tanine u crnom čaju, dok neke vrste ne mogu."