Gramophonedzie: Za EXIT imam razne ideje

Marko Milićević, alijas Gramophonedzie, srbijanski DJ i producent, za kratko vrijeme stekao je status međunarodne zvijezde.

Muzikom se profesionalno počeo baviti 2000. godine, ali njegov nevjerovatni uspon počinje deceniju poslije.

Koje su tri značajne stvari koje trebamo znati o tebi, a koje nisu vezane za muziku?
Ja sam Marko Milićević, skupljam salvetice i volim sve što vole mladi.

Kako je došlo do situacije da se pjesme muzičara sa Balkana nalaze na nebrojeno mnogo kompilacija širom svijeta?
Sad cu ja da priznam kako to ide. Prvo ti uradiš hit pesmu, a onda tvoja izdavačka kuća stavi neku suludu cenu za tu pesmu, onda svi od istog izvođača traže neku drugu pesmu, jeftiniju, zapravo traže ime. Tako te pitaju za tvoju ostalu muziku i formira se kompilacija. Za one koji nisu znali sada znaju, u suštini to tako funkcioniše.

A kako funkcioniše to da ljudi sa Balkana tj. naših prostora već dvije decenije najmanje pokušavaju zauzeti mjesta na top listama npr. u Londonu ili bilo gdje u evropi, a uspjelo je baš Gramophonedzie?
Problem je u tome što su svi pokušavali, ja nisam pokušavao. Najiskrenije, meni se sve ovo što se desilo, desilo u trenutku kada sam ja, a bavim se DJ-ingom aktivno nekih 16 godina i od 2000. profesionalno te od toga živim, jedem i dišem, krenuo da ulazim u neke ozbiljnije godine. Inače, dizajner sam zvuka, počeo sam da se okrećem nekim drugim stvarima, da radim muziku za film, da produciram neke albume i tako, znači, više fizički a ni mentalno nisam mogao da izdržim clubbing.

Ja mislim da je to definitivno bio problem na Balkanu što smo mi bili prilično zatvoreni i svi ti ljudi koji nešto rade u svetu mogu slobodno da putuju. E sad, mi nismo mogli, zbog nekih, da kažem, tehničkih razloga, gde god si hteo moraš vize da tražiš, a dok sve to završiš prođe te želja i volja. Tako da posle tih dvadeset godina ja sam digao ruke i posvetio se nekim drugim stvarima i valjda ta neka prava muzika, nešto što sam skupljao sve te godine, da li je izašlo iz mene, ili kako se to sve desilo, nemam pojma. Jednostavno se desilo.

U poslednje dvije godine sve više ima producenata sa ovih prostora koji postaju poznatiji i priznatiji i mislim da čim je počelo malo bolje da se živi na ovim prostorima, čim nemaš osnovne egzistencijalne brige, šta ćeš sutra da jedeš i da li ćeš imati da kupiš farmerke ili patike, ljudi su se malo opustili i samim tim, jako malo umetnosti izlazi iz nekog čemera i jada, prava umetnost izlazi kada si opušten i kada se okreneš nekim lepim stvarima. Kako sam u tešku filozofiju ušao!


Kako je došlo do toga da to čuju pravi ljudi, da li postoji neki recept?
Ja sam uvek mislio, ljudi s ovih prostora to misle, da moras da znaš nekoga. Ono što sada mislim je da dobra pesma i gvozdena vrata otvara, ako imaš nešto što će svima da se svidi, tome nije potreban ni marketing, nije potrebno ništa. To je jednostavno nešto što je kvalitetno, čak ne znači ni da je kvalitetno, nešto što je dopadljivo ljudima je jednostavno nezaustavljivo.

Ja sam to napravio, podelio sam drugarima, drugari su podelili drugim drugarima, onda hajde da izdamo, onda su u Majamiju neki DJ-evi počeli to da vrte, pa su čuli neki treći, jednostavno što kažu od usta do usta. I kako to ide sa hit pjesmama velike izdavačke kuće su tu videle da mogu da naprave neke pare, to tako funkcioniše.


I došli do 12. mjesta na UK Dance top listama, koje su beneficije 12. mjesta?
Ne znam da li ljudi znaju, ta UK lista singlova, tu se rangiraš po prodaji, koliko si prodao te nedelje. Iskreno, to je super, jer sam prodao dosta, ali generalno to 12 mesto nije ništa spektakularno, mislim da je mnogo važnije što su DJ-evi sa BBC-ka to počeli da puštaju, svi redom, od Gilesa Petersona do nekih koji preko dana rade emisije.

BBC je jedna ozbiljna radio stanica, dosta ljudi od njih otkupljuju te programe, tako da se onda čuješ po celom svetu. Oni su ti koji sade, dodju na polje i bace seme, pa gde se uhvati, Australija, Brazil, Japan, Kina, Rusija, gde god.


Kako si izgradio svoj zvuk, da danas ljudi kada slušaju muziku prepoznaju, da to je Gramophonedzie?
Ja sam zvuk gradio i tražio sigurno nekih desetak godina. Produkcijom se bavim dugo i to dišem, često sam dolazio do nekih rezultata, koje bih nazvao nerezultatima, ali to strpljenje, ta istrajnost i taj rad na kraju moraju da se naplate. Možda sam sazreo kao muzikant, nikada nisam jurio neki određeni zvuk ja volim da pravim muziku, moja filozofija je da pravim samo ono što bih ja pustio u klubu.

Znači, ako napravim nešto što ne bih pustio u klubu jednostavno obrišem. I ono što ja ne bih pustio u klubu, ne bih dao ni za izdavačku kuću, verujem da imam dovoljno iskustva kao DJ da sam mogu da odlučim šta će da prođe a šta ne.


Da li je danas izazov napraviti nešto novo, plesnu pjesmu, koja će se dopasti ljudima?
Ja sam znao pokušavati. Cela priča ide tako što je mene devojka moja zamolila da joj napravim, obradim pesmu koja se njoj sviđa da može da je sluša u klubu. Ceo život puštam muziku za devojke, pa je možda i to razlog što sam tako razmišljao i što je došlo do toga, sad ću biti neskroman pa ću reći, dobra muzika je dobra muzika i dobra muzika će ostati. Ja stalno merim po tome koliko će nešto što si uradio trajati, da li će ostati u analima ili neće.

Svi žanrovi imaju svoje uspone i padove, a dance muzika se reciklira kao i sve ostalo. Sve ovo što danas izlazi, opet se sempluju neki isti disco i funk semplovi koji imam na pločama u kući, kao house muziku iz devedesetih, a imam ih na funk pločama iz sedamdesetih. Nešto što je bilo hit se prilagodi današnjem vremenu, a ja sam imao sreće i umeća da mi to uspije.

Koliko ti u stvaranju pomaže formalno muzičko obrazovanje koje imaš?
Ja sam išao u nižu muzičku školu, svirao sam violončelo. U suštini, to za house muziku, ne može da ti odmogne, može da ti pomogne, ali nije presudno. Jedino, dobije se širina u naslušanosti. Mislim da, ono što fali mnogim mladim DJ-evima danas je naslušanost muzike, jer svi uglavnom upadnu u jedan žanr muzike ili čak jedan žanr house muzike i samo se toga drže, uopšte ih ne zanima odakle je to poteklo, odakle je došlo, zašto je došlo!?

Ja sam imao sreću pa sam odrastao na jazzu, moja baka je slušala jazz, pa možda odatle afinitet prema house muzici. Nakon toga sam išao u muzičku školu, pa sam se ložio na Mozarta, pa u pubertetu hip-hop, hard core, sve redom, nakon toga dance, a danas srećem klince koji ne znaju ko je Prince.

Jedan si od prvih headlinera EXIT-a 2011.
Konačno. Ali sve u svoje vreme, ako dođe trenutak nešto tako da radiš, to će se i desiti. Globalno, scena se jako promenila, generalno ljudi ne dolaze zbog muzike. Ljudi dolaze u klubove više da bi se zabavili, na festivale više zbog muzike. Pre deset godina ljudi su u klub dolazili da čuju nekog DJ-a i šta će on novo da pusti, a danas uglavnom dolaze da čuju muziku koju već znaju. Ima jedna anegdota, znam da nemamo vremena, ali moram da ispričam.

Kako je nekada išlo, ustaneš ujutru, skuvaš kafu, čuješ pesmu na radiju, baš je super, onda čekaš kada ćeš opet da je čuješ. Slušaš da uloviš, da li će da kažu šta je, zoveš drugare, čekaš subotu i neku ''hitoramu'' kada će da kažu šta je. To se dešavalo pre dvadeset godina ili pre deset, danas ustaneš, čuješ pesmu, odeš na Youtube, odmah je nađeš, onda skidaš neki tool za skidanje i već si je skinuo i slušaš je šest puta, pa ti se već i smučila i mogao bi da napraviš remiks. Do dvanaest si seo i napravio remiks, u pola jedan si okačio na Youtube i imaš deset ljudi koji su uradili tvoj remiks.

Danas je sve na izvolite, tako da se i klupska scena promenila i ljudi dolaze više zbog zabave, a na festivale dolaze da bi čuli bendove ili live actove. Bio je jedan period na festivalima gde je bio samo DJ-ing, sada svi traže live act, ili ćeš imati pevačicu, ili neke rapere, nešto mora da se dešava pored toga što ti puštaš muziku.

Kako izgleda tvoj live act?
Trenutno spremam live act. Imao sam probu sa momcima iz Bad Copy-ja, malo sam mixao njihov zadnji album, tako da momak iz tog benda koji se zove Timbe, i jedan Blaža, poznat po hit pjesmi „Divi moje felne“, tako da njih dvojica i ja pravimo varijantu da kada ja nastupam oni budu tu kao MC-ji. To je za naš region, a globalno još uvek tražim MC-ja i pevačicu. Za EXIT imam razne ideje, ali videćemo da li ćemo imati vremena, jer to što sam zamislio je produkcijski zahtevno, mada bih voleo.

Da li je ovo taj uspjeh koji si htio, šta dalje?
Ljudi me stalno pitaju kada će novi album, ali u suštini moraš da zadržiš nivo, ne želiš da razočaraš publiku. Sve je spremno, novi album, ali ja sam vezan za svoju izdavačku kuću, a kod njih nije tri puta meri jednom seci, nego devet puta meri i posebno danas u muzičkoj industriji, sve izdavačke kuće sa mnogo opreza i pripreme ulaze u nešto novo. Mada sigurno ove godine, bit će novi album, ne samo za Virgin, nego za još neke labele. Bilo mi je ponuđeno da sarađujem sa velikim imenima, sa Shakirom, pa ta neka pevačica, ne znam kako se zove, totalno 'cheesy', ja nisam ni znao da je poznata, a ona ima devet miliona fanova na Facebook-u.

Hteo sam i to da probam, ali to nisam ja, jednostavno mislim da to ne bi ispalo dobro i mislim da ne bih bio zadovoljan niti srećan, a moja filozofija je da ipak nije sve u novcu, nisam to počeo zbog toga. Ima nešto i u zlatu.