Za šareniju Banjaluku: Heklanjem protiv dosade

Tekst objavljen u rubrici 'Šta drugi pišu' preuzimamo s prijateljskog portala eTrafika.

Vjerovatno vam se nije često dešavalo da uđete u kafić i tamo vidite grupicu djevojaka kako heklaju i štrikaju. U slučaju da ipak jeste, u nekoj banjalučkoj kafani, u neko popodne, onda je to vjerovatno bila grupa ljudi Yarn Bombing.

U pitanju je neformalna grupa koja se već dvije godine bavi uljepšavanjem urbanih sredina pletivom koje sami izrađuju. Ništa u vezi ove kreativne grupe nije obično, počevši od same ideje pa do načina njihovog djelovanja.

Sve je počelo preko kursa pletenja u jednom banjalučkom udruženju, a nastavilo se zajedničkom voljom, trudom i metrima pletenih komada, koji ustvari nestanu u nepoznato.

Tako je bilo sa prvim projektom, ili, možemo ga, nimalo pretenciozno, nazvati instalacijom. Bilo je to prije dvije godine, kada su na stubove gradske rasvjete na Gradskom mostu postavili pletiva. Nakon samo dva sata neko ih je skinuo.

"Za lampe na Gradskom mostu smo napravili šalove sa velikim očima i ustima na njima. To je bilo jako šareno i veselo. Nakon što smo postavili, otišli smo na pivo da proslavimo naš prvi uspjeh, a kad smo se vratili ničega više nije bilo", priča nam jedna pletačica iz ove grupe.

Nešto bolje je prošao projekat oblačenja starog hrasta kod Picinog parka, na koji su oni jako ponosni.

"Kako je to drvo umrlo, odlučile smo da mu na neki način damo život, bar na nekoliko sati. Svaka od nas je pravila komadiće od heklanja ili pletiva koje smo povezali u jednu cjelinu. Tokom tog projekta dobijali smo radove i drugih ljudi. I taj rad je nestao jako brzo, neko ga je skinuo, ali mi smo bile jako zadovoljne i ponosne na to što smo uradile."

Mlade pletačice se ponose i ukrašavanjem statua narodnih heroja u centru Banjaluke. Ekipa eTrafike je zabilježila taj rad, iako nije znala ko stoji iza njega.

"Njima smo napravili šalove i kapice, da ih osvježimo za 1. maj i to je baš dugo stajalo, znači našim sugrađanima se vjerovatno svidjela ta ideja. Komadi su nestajali lagano, jedan po jedan, što može značiti da su to ljudi pametno iskoristili. "

Kažu da im mnogo ne smeta to što njihovi radovi nestaju. Trude se da ih postave kada nema mnogo ljudi u gradu jer računaju na efekat iznenađenja. Sa druge strane, imaju dobre reakcije na njihovoj Facebook stranici.

"Mislim da je ljudima interesantno da vide tako nešto, jer je blesavo i zabavno, neočekivano, drugačije. Ideš na posao svaki dan istim putem i onda se odjednom pojavi naša mala instalacija. Nadamo se da to bar malo uljepša dan prolaznicima", kaže nam naša sagovornica.

Oko ideja se zajedno dogovaraju, i nema nikakvog pritiska. Nemaju ni sjedište, ni ustaljene termine, ne plaća se članarina, jedini cilj je zabava i kvalitetno provedeno slobodno vrijeme.

"To nije u formi obaveze, niko te ne tjera da dođeš, a nemamo ni neki određeni termin, jer kad imamo termin, tek tad ljudi ne mogu doći. Ovako se dogovorimo, sjednemo u neku kafanu i pletemo. Ljudi nas malo čudno gledamo, ali nije strašno."

U ovoj zanimljivoj družini uglavnom heklaju samo djevojke od 22 do 27 godina. Povremeno im se pridruži i neki momak, a saznali smo da se preko štrikanja rodila i jedna nova ljubav.

Za svoj rad ne dobijaju novac, samo donacije u vidu vune i starih džempera. Ali, to ih ne spriječava da organizuju zanimljive događaje, kao što je bio Maraton pletenja koji je potrajao čak do četiri ujutro. Na Kreativnom avgustu imaju svoje radionice, a bili su i dio Noći istraživača.

"Za 'Noć istraživača' radili smo paukove mreže pošto nam je tema bila nauka i strava. Oni su nam donirali vunu, ali mi od našeg rada inače ne želimo zaraditi, već se samo dobro zabaviti. Stvar je u tome da jedni druge učimo, neki su bolji neki malo manje, ali u tome je čar, da učimo jedni od drugih."

Inspiraciju nalaze i na internetu. Naučili smo da postoje dva glavna stila pletenja, evropski (kontinentalni i engleski) i američki. Razlikuju se u postupku pletenja, odnosno u tome kako se postavlja vuna sa kojom se radi, ali je rezultat na kraju isti.

Ukoliko imate starih džempera možete ih donirati tako što ćete ih ostaviti u udruženju Zdravo da ste. Ili još bolje, javite im se preko njihove Facebook stranice, ponesite te džempere, vunu i krenite sa jednim novim hobijem za koji je dovoljna samo jaka volja i malo truda.