Exteritorijalni razgovori s Laszlom Vegelom i Andrašom Urbanom

Festival MESS i Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine pozivaju vas na zanimljivo umjetničku večer pod nazivom "Exteritorijalni razgovori", u petak 29. januara u 18.00. 

Mađarsko-srpski pisac Laslo Vegel, koji je nakon 25 godina ponovo u Sarajevu, učestvovat će u razgovoru povodom premijere nove predstave Scene MESS, u režiji Andrasa Urbana, po motivima Vegelovih eseja What is Europe? - Ratni obred.

U nedjelju premijera predstave What is Europe

U razgovoru učestvuju: Mile Stojić, književnik, Vesna Mašić, glumica,Andraš Urban, reditelj, Dino Mustafić, reditelj. Razgovor moderira književnica Šejla Šehabović, direktorica Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti BiH. 

Razgovor će se odvijati u Muzeju književnosti i pozorišne umjetnosti BiH, Sime Milutinovića Sarajlije 7. 

S ne malim zaprepašćenjem čitam esej Mirka Kovača o eliti i rulji. „Elita je gora od rulje” – primećuje prošle godine preminuli pisac. Veoma je mali broj intelektualaca koji u današnje vreme imaju smelosti da napišu jednu ovakvu rečenicu o eliti koja se bezuvjetno priklanja vlastima. U diktaturi, ili u poludiktaturi, ćutanje inteligencije se daleko čuje, dok u višestranačkoj demokratiji dobija zloslutni naglasak, jer ko sme da tvrdi da su u ovom sistemu stvari slobode i pravednosti u redu. Samo što se danas ljudi ugnjetavaju i lišavaju pravde i pravednosti na jedan prefinjeniji, lukaviji način. O tome je govorio Mikloš Jančo u jednom intervjuu 2010. godine, a taj poduži razgovor s čuvenim rediteljem je repriziran na dan njegove smrti. U diktaturi su pravila igre bila poznata, znalo se tačno ko su proganjani i ko su progonitelji, podsetio je Jančo, međutim, u višestranačkom sistemu uloge su mutne, i zbog toga se nezavisni intelektualac, nezavisni stvaralac teško snalazi, jer ne može biti siguran ni u to s koje strane će ga zadesiti napad, osuda, politička intriga. Jedno je, međutim, sigurno: slobodu može da ugrožava, da je krši, ukida samo onaj ko raspolaže polugama vlasti. Tako je to bilo u jednopartijskom, i tako je to i u višestranačkom sistemu. Onaj ko to ne prima k znanju, i nehotično postaje saučesnik represije.(Laslo Vegel)

LASLO VEGEL

(Srbobran, 1941) prozni i dramski pisac, esejista, kritičar. Objavio je romane: Egy makró emlékiratai (Memoari jednog makroa, 1967); A szenvedélyek tanfolyama (Kurs strasti, 1969); Áttün(tet)ések (Dupla ekspozicija, 1984); Újvidéki trilógia – Egy makró emlékiratai, Áttüntetések, Eckhardt gyűrűje (Novosadska trilogija – Memoari jednog makroa, Dupla ekspozicija, Ekhardtov prsten, 1993); zbirke novela Szitkozódunk, de szemünkből könnyek hullanak (Psujemo, a oči su nam pune suza, 1969); zbirke eseja A vers kihívása (Izazov pesme, 1975); Ábrahám kése (Abrahamov nož, 1988); Lemondás és megmaradás (Odricanje i opstajanje, 1992); Wittgenstein szövőszéke (Vitgenštajnov razboj, 1996); A nagy Közép-Kelet-Európai Lakoma bevonul a Pikareszk Regénybe, beszély a pikareszk regényről (Velika Srednjo-Istočno-Evropska Gozba stupa u Pikarski Roman, pripovest o pikarskom romanu, 1998); Peremvidéki élet (Život na rubu, 2000); Exteritórium (Exterritorium, 2000); zbirka dramskih tekstova Judit (Judita, 1989), Parainézis (2003), Időírás, időközben (2003), Hontalan esszék (Bezdomni eseji) 2004. 

Drama Áttüntetések (Dupla ekspozicija), izvedena je u Zenici, reditelj Dušan Jovanović, 1986; u Subotici, reditelj Ljubiša Ristić, 1988; drama Sofőrök (Šoferi), izvedena je u Zenici, reditelj Ljubiša Georgijevski, 1987; u Prilepu, reditelj Vladimir Cvetanovski, 1987; drama Judit (Judita), u Subotici ("subotička subverzija"),  reditelj Rade Šerbedžija, 1988; drama Túl az Óperencián (Preko sedam mora), izvedena u Subotici, rediteljka Nada Kokotović, 1989; drama Medeia tükre (Medejino ogledalo) igrana je u Sarajevu, u režiji Mire Erceg, 1990. i na sceni Novosadskog pozorišta – Újvidéki Színháza, u režiji Kinge Mezei, 1999, Judita izvedena u Újvidéki Színház, 2002, u reziji Peter Temeri). 

U Berlinu 2007. objavio je Exteritorium (Mattjes&Zeitz). 

Dobitnik je nagrade Mladost (za roman Memoari jednog makroa) (1969); nagrada Ady Endre za književno stvaralaštvo (1993); nagrade Slobodne štampe za knjigu eseja Odricanje i opstajanje (1994); nagrade Déry Tibor za prozno stvaralastvo (1995); nagrade Jelenkor za knjigu Eksteritorijum (2000), Zlatne povelje Predsenika republike Mađjarske za celokupni knjizevni rad (2000), Nagrada Knjige godine za Eksterritorium (2001); nagrada Füst Milan, za književno stvaralaštvo (2003), Pulitzerova nagrada – Budimpešta (2005).