Kako ćemo prebroditi zimu: Šta ako plina bude malo?

Bilateralni sporazumi o solidarnosti, štednja i promjena pravila… Evropska unija se trudi da ublaži krizu sa snabdijevanjem gasom. Pitanje je, međutim: šta ako gasa jednostavno bude malo?

Koja pravila važe u Evropskoj uniji ako ne bude dovoljno gasa?

Ako Rusija nakon završetka redovnog remonta gasovoda Sjeverni tok 1 ne nastavi s isporukom gasa, u Evropskoj uniji počinje da se primjenjuje smjernica za snabdijevanje gasom iz 2017. godine pod oznakom SOS (Security of supply). Prema toj smjernici, sve članice Evropske unije morale bi da imaju krizne planove i sistem upozoravanja u tri stepena. Problem je u tome što nisu sve vlade zemalja EU obavile taj domaći zadatak.

Članice EU podijeljene su u regionalne grupe koje zajedno snose rizike. Jedna grupa su tako baltičke države i Finska, dakle zemlje koje su do sada potpuno zavisile od ruskog gasa i koje su dijelom već potražile alternative, piše Deutsche Welle.

Trending

Aleksandar Vučić sve očajniji: "E nećete, majčini sinovi, dok sam živ"

U drugoj grupi su Portugal, Španija i Francuska, one koriste malo ruskog gasa i obustavljanjem isporuka ne bi bile direktno pogođene. U slučaju krize, članice Evropske unije obavezuju se da će "solidarno" da se pomažu, odnosno da će međusobno da isporučuju gas i razmenjuju informacije.

16.07.22. 22:31

Čitava Europa strepi hoće li Vladimir Putin potegnuti i svoj najveći geopolitički adut

Osim toga, članice EU bi trebalo da prije početka sezone grijanja svoja skladišta gasa napune najmanje do 80 odsto ukupnog kapaciteta. Problem koji uočavaju mnogi stručnjaci i političari jeste da će, u slučaju obustavljanja isporuka od najvećeg dobavljača, Rusije, veoma teško biti da se popune skladišta i međusobno isporučuje gas.

Koju ulogu igra Njemačka na gasnom tržištu EU?

Njemačka je najveći kupac ruskog gasa u Evropi i važna tranzitna zemlja. Kroz nju se energent transportuje i Severnim tokom, ali i drugim gasovodima. Šta bi se dogodilo ako Njemačka ne bi više dobijala ruski gas? Da li bi ona morala da gas koji dobija iz Norveške ili Holandije propušta dalje prema drugim zemljama, čak i ako u samoj Njemačkoj vlada nestašica?

Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) trenutno sa susjednim zemljama dogovara bilateralne sporazume o solidarnosti za isporuke u kriznim situacijama.

"Moramo da analiziramo i utvrdimo šta će se tačno događati, kada se proglašava stanje nestašice gasa, u kojim zemljama, koji su koraci… Tako da tačno znamo šta se događa", izjavio je Habek prilikom posete svom češkom kolegi Jozefu Sikeli.

16.07.22. 19:52

Procurio plan Brisela koji će šokirati članice EU: Ove zime ‘grijanje‘ na 19 stepeni!

Njemački ministar je sa češkom vladom postigao sporazum. Nestašicom se mora upravljati zajednički kako pojedinačne zemlje ne bi bile preopterećene, kaže Habek. Češka, recimo, gas dobija gotovo isključivo preko gasovoda kroz Njemačku. I Poljska dobija gas preko Njemačke, iz Severnog toka 1. Švajcarska je potpuno zavisna od isporuka gasa preko Nemačke.

Da li će prilikom isporuka gasa u EU da funkcioniše „solidarnost“?

Uredba Evropske unije SOS predviđa da gas mora da bude ponuđen samo onim zemljama koje su proglasile kriznu situaciju i koje su preduzele sve da smanje potrošnju. Kupovina i prodaja gasa trebalo bi i dalje da bude regulisana djelimično preko privatnih, a delimično preko državnih snabdevača, što je u kriznim vremenima kompleksan postupak.

Ideju o određivanju gornje granice za cijenu gasa, što je predložila Italija, Evropska unija za sada odbacuje kao kontraproduktivno rešenje. Bugarska, koju ruski Gasprom bojkotuje, i dalje propušta ruski gas u Srbiju i Mađarsku koji dolazi preko gasovoda Turski tok. Da li bi to u slučaju krize i dalje tako funkcionisalo?

Mađarska je proglasila krizno stanje i zabranila svaki izvoz energenata, dakle potpuno se oprostila od solidarne zajednice. Stručnjak za energiju Georg Cahman iz briselskog trusta mozgova Brojgel, smatra da to nije pametan potez.

14.07.22. 14:51

Vlada FBiH dala saglasnost za poskupljenje plina: Ovo je nova cijena

"Za jednu zemlju bez luke, s potrošnjom od deset milijardi kubnih metara i skladištima kapaciteta tri milijarde kubnih metara, nisam siguran da je to pametna odluka", ocijenio je Cahman na Tviteru.

Evropska komisija je zemljama-članicama odavno preporučila da sklope bilateralne sporazume o solidarnim isporukama, jer nekakvo centralno upravljanje iz Brisela o kvotama i sličnom – ne postoji. Njemačka je do sada sklopila sporazume s tri zemlje, Danskom, Austrijom i Češkom. Sporazumi su postignuti i između Litvanije i Letonije, Estonije i Letonije, Finske i Estonije, Italije i Slovenije.

Kompleksni su i vlasnički odnosi snabdijevača gasom – na tržištu EU, česta su prekogranična suvlasništva. Tako je recimo finska država suvlasnik najvećeg isporučioca gasa u Njemačkoj. Pitanje je, ko će koga da da spasava ako privatne firme dospeju u krizu?

Glavne probleme neće rješavati ni koordinacija između država-članica, ni planovi Evropske komisije, smatra poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber.

"Gasa je jednostavno suviše malo, tako nećemo prebroditi zimu“, izjavio je Ferber, inače član bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

23.06.22. 10:00

Cijene plina u Evropi porasle za 60 posto u dvije sedmice

Šta preduzimaju članice EU da bi spriječile krizu?

Intenzivno se traže alternative. Baltičke zemlje i Njemačka nade polažu u tečni prirodni gas sa Bliskog istoka ili iz SAD, koji bi trebalo da stiže preko plutajućih LNG-terminala – ali koje bi tek trebalo izgraditi. Italija kupuje gas u Alžiru i Azerbejdžanu. Dodatne količine tog energenta iz Norveške, Velike Britanije, Alžira i Holandije kupuju se po cijenamakoje nastavljaju da rastu.

Sve to, međutim, neće biti dovoljno da se kratkoročno nadoknadi nedostatak isporuka ruskog gasa, smatraju u Evropskoj komisiji. Zato Brisel poziva na štednju i ograničavanje potrošnje gasa u nekim javnim ustanovama. Njemački ministar privrede Rober Habek pritom je nedavno izjavio da u snabdijevanju gasom privatna domaćinstva ne bi morala nužno da imaju prednost nad industrijom.

Da li će biti promijenjena pravila EU?

Evropska komisija će ove sedmice predstaviti krizni plan. U njemu je predviđeno da proizvodnja struje u termoelektranama na gas ima prednost nad privatnim domaćinstvima koja taj energent koriste za grijanje i kuhanje. Industrija koja koristi gas bi za sada trebalo da ima manji prioritet.

Pravila EU bi morala da budu promijenjena, jer su ona sastavljena za slučaj kratkotrajnog prekida u snabdijevanju u pojedinim zemljama, a ne za opštu nestašicu, ocjenjuju u njemačkom Ministarstvu privrede.

Takođe, Evropska komisija želi da propiše da se zgrade javnih ustanova i radna mesta griju samo na 19 stepeni. Platforma za zajedničku nabavku gasa više članica EU jeste dogovorena, ali ona još ne funkcioniše.

Evropska komisija polazi od toga da se štednjom energije u privatnim domaćinstvima i preduzećima može nadoknaditi trećina gasa iz Rusije. A šta je s preostale dvije trećine? O tome bi ministri energetike EU trebalo da razgovaraju na vanrednom sastanku za desetak dana.