Naftna kompanija u Srbiji suočena sa problemima zbog sankcija EU i SAD

Naftna industrija Srbije (NIS) osmu godinu zaredom ne može da uzima kredite od zapadnih banaka usled sankcija Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pokazuju finansijski izveštaji kompanije.

EU i SAD su 2014. stavili na svoju crnu listu Gasprom Njeft (Gazprom Neft), koji je većinski vlasnik nekadašnjeg srpskog giganta.

Poslovni izveštaji NIS-a navode da je kompanija od polovine septembra 2014. izložena riziku „ograničenih mogućnosti eksternog finansiranja, zbog uvođenja sektorskih sankcija od strane EU i SAD prema najvećim energetskim kompanijama u ruskom vlasništvu, kao i njihovim zavisnim društvima, osnovanim van EU“.

Trending

Stanivuković prihvatio ostavku načelnika i otkrio ko su ostali smijenjeni dužnosnici

Zbog toga je, kako se navodi, NIS bio prinuđen da pregovara i ugovara kredite sa srpskim, ruskim i arapskim bankama, piše Radio Slobodna Evropa. 

„U cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava za naredni period Društvo (NIS) je u toku prethodne dve godine (2020. i 2019) pregovaralo/ugovorilo preko 700 miliona evra novih kreditnih linija sa srpskim, ruskim i arapskim bankama, za finansiranje neograničenih namena“, navodi se u poslednjem izveštaju NIS-a koji se odnosi na 2020. godinu.

Izveštaj za poslovanje u 2021. godini još uvek nije dostupan.

Dodaje se i da su indirektne posledice sankcija „potencijalne nemogućnosti nabavke materijala, opreme i usluga od inostranih dobavljača“.

Šta kažu u NIS-u?

U Naftnoj industriji Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđuju da su se zbog sankcija susreli sa ograničenjima.

„Kada je konkretno reč o sankcijama, od njihovog uvođenja 2014. godine, NIS se susreće sa ograničenjima koja se odnose na dugoročno finansiranje na rok duži od 30 dana“, navodi ova kompanija u pisanom odgovoru na upit RSE.

Situaciji su se, kako kažu, prilagodili tako što su saradnju proširili na banke van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

„Kroz proširivanje saradnje na banke koje ne pripadaju bankarskim grupacijama iz EU i SAD, kao i kroz korišćenje izuzetaka predviđenih sankcionim režimom i okretanjem ka poslovanju sa EU dobavljačima, NIS je uspeo da pronađe model za dugoročni razvoj i nesmetano finansiranje svog operativnog i investicionog poslovanja“, navodi NIS.

Ističu da sankcije nisu imale „veće posledice po finansijsku stabilnost“ kompanije.

Međutim, kako se navodi na zvaničnom sajtu tog preduzeća, NIS je 2020. zabeležio gubitak od oko 64,4 miliona evra. Kao glavni razlozi za pad u poslovanju navedeni su pandemija COVID-19 i pad cena nafte na svetskom tržištu.

 Kompletan tekst pročitajte OVDJE.