Intervju: DJ Borka

Borka je poznat po raznovrsnim DJ setovima - može baciti disco ili funk, a u isto vrijeme ostati vjeran hiphopu, beats-u, i svemu što je čudnovatog zvuka. Bilo ga je svuda, od Tirane do Osla, od New Yorka do Sofije, po festivalima poput Exita, Soundwavea i Gardena, producira muziku za repere teatar, film...

Većini si poznat kao DJ, međutim pored toga si novinar, radiš i kao promoter, usko si vezan za dvije radio stanice, a naposlijetku imaš i band... kada i kako stižeš završiti sve zadatke?

Ne stižem (smijeh). Pomaže to, da radim stvari koje me jako interesiraju, pa je to neka osnovna motivacija. Pokušavam si što bolje organizirat rad, što manje gubit vrjeme za gluposti. U zadnjim godinama sam počeo birat gigove, ne uzmem sve što dođe, jer dj svirke uzimaju dosta energije. Ali na kraju da, ne stižem završit sve, nikako.

Jedan si od zaslužnih što danas imamo jedan od najboljih Internet radija, radio "Nula", možeš li nam reći kako je "Nula" nastajala i kako se razvijala?

Radio Nula je bilo jedna od mnogih ideja našeg vizionara Ozrena aka Ozija aka Dj Oz-a aka Dj Ozo-ta. S njim smo prijatelji i suradnici već jako dugo. Sve je počelo multimedijskom ekipom Code. EP unutar koje on je razvio i isfurao večer LoungeBox, koja je bila fokusirana na zvukove nu-jazza i broken beata. To je bilo prije oko petnaest godina. Ozi je stalno imao neke ideje, puno njih je bilo vezanih na neke web platforme. I onda je u vremenu kad mu se činilo da klasične radio stanice ne ispunjavaju jednu od svojih svrha, a to je muzička edukacija i otkrivanje "novih" contenta, i s druge strane da isto tako nema baš puno kvalitetnih web radija (pogotovo za muziku koja ga zanimala) odlučio je da pokrene piratski web radio. To je bilo otprilike prije deset godina. U samom početku je bilo bitno, da se Radio Nula eksplicitno profilira u muzičkom stilu, koji se vrti. To je na početku bio soul-hiphop- afro-jazz- funk.

Esencijalno je bilo od početka, da je sva muzika u kvalitetnom formatu i da svaki tune ima album cover i da muzika ide non stop, 24/7. 100% samo muzički content. Građenje muzičke banke je na početku bilo jako jako jako težak zadatak, koji je trajao satima, danima, mjesecima, godinama. I u kojem smo pomogli svi koji imamo neku muzičko znanje i arhive.

Polako je ta banka bilo sve veća i veća. I onda se dogodilo nešto jako interesantno. Jer je to muzika koja nije agresivna (u svim pogledima te rječi), Radio Nula je postao dosta brzo popularan među mladima, da ga slušaju dok rade. Dakle kad radiš za kompjuterom, pustiš si radio Nula. Treba znat, to je bilo u vrjemenu, kad nije bilo još platformi kao NTS, raznih Boiler Rooma i slično. Nula je za ljude bio odličan output, koji im je kurirao dnevnu selekciju muzike, koju nisu trebali sami tražit. Sve više i više je bilo emisija koje su kurirali razni di-džejevi, najviše iz naše šire regije, muzički se počela Nula otvarati, i na kraju otvorilo se više kanala za različite stilove. I onda se dogodilo nešto nepredviđeno. Nula went Balkan! Postao je pravi hit u Srbiji recimo, a najzanimlivije, kao brand se bez ikakvog, stvarno 0% marketinga najviše isfurao u Bugarskoj. Danas Nula ima dosta puno različitih DJ emisija ima i DJ rezidente i evente od Ljubljane do Sofie. 

Koji je tvoj osvrt na nove digitalne DJ tehnologije i mogućnosti, neka usporedba sa vinylom i gramofonima kojima si skloniji?

Promjene - ne znam da li bi baš upotrebio izraz "razvoj" - u tehnologiji su normalna stvar. Ja mislim, da svako neka upotrebljava šta mu odgovara. Digitalne DJ tehnologije su donijele neku vrstu demokratije, sa DJ-ingom se može baviti praktično svatko. I dosta jeftino. Sve što ti treba je neki kontroler. Po drugoj strani nije svatko sa kontrolerom automatski DJ. DJ ne znači samo, da možeš umiksati dve stvari ili da ti to napravi neki software sa synchom.
Problem je i u cjelom krugu DJ ekonomije - dosta DJ-eva koristi isključivo piratsku muziku. Što se meni čini problematično u jednom smislu: ako radiš pare sa DJ-ingom, trebaš i nešto vratit. Ne vjerujem u muzičku industriju, mislim, da je struktura jako centralizirana i pokvarena, ali platforme kao što je Bandcamp omogučuju, da artist dobije neki solidni income. Jedna bitna komponenta DJ-inga je muzičko znanje i poznavanje, a to ima i nema veze sa samom tehnologijom. Mislim, da više znanja dobiješ ako ideš u record store i tamo kopaš po krejtovima nego ako downloaduješ iz nekih internetskih foruma. Ali nema pravila, i DJ na kontroleru od 100 eura može bit bolji od DJ-a koji troši vinile. Bobbito "Kool Bob Love" Garcia (polovica poznatog newyorškog radijskog tandema Strech & Bobbito) mi je jednom rekao: "“serato – everybody says they're using it for the convenience, nobody says it because of sound quality, so if you want convenience, then eat at McDonalds and get your insides rotten. If you wanna be organic with real vegetables and all, stay with vinyl – it's gonna cost you a bit more and take a bit more effort but you'll live a happier life.” Meni je ta izjava pomalo elitistička ali ima u njoj i smisla.

Možeš li nam reći nešto više o sada već široko poznatim mixevima "Tetkine radosti", meni su lično posebno dobre i drage te vjerujem da iza toga postoji neka zanimljiva priča...mislim li pogrešno?

Ima dosta priča vezanih za taj projekat (smijeh). Tetkine radosti su počele kao naš (Bakto, Woo-D i ja) odgovor na razne "digging" mikseve, pogotovo nam je bila inspiracija serija "Off Track" Kona i Amira. Dakle, htjeli smo se zaletit u baštinu jugo muzike sa pristupom hiphop i funk didžejeva. Otkrivanje loopova, semplova i brejkova. Počeli smo jako naivno i neortodoksno - dakle muzički se nismo nešto ograničevali samo na "cool" produkciju, na progresivce, avant-gardu i slično. Nego na cjeli diapazon popularne muzike Jugoslavije, od šlagera do psihedelije. Mislim, da je baš taj pristup bio kriv, da je projekat postao tako
popularan, da nije ostao samo neki "beat geek" projekat. Napravili smo prvi miks i dobili dobar feedback. A posle drugog miksa stvarno je počelo. Ljudi su se stvarno oduševili, a i preko toga upoznali smo ljude koje danas smatramo ne samo kao kolege nego prijatelje. Od Davida Smeđeg Šećera do ekipe broda 20/44 u Beogradu. Kad smo počeli, nikad ne bih mislio da čemo sa Tetkama punit klubove po Sloveniji i širi regiji.

Spisak ljudi sa kojima si dijelio stage je dugačak i impresivan, Bonobo, DJ Krush, Marky...Ima li još neko sa svjetske scene s kim bi volio da nastupiš u budućnosti?

Da, nastupio sam več sa nekoliko svojih herojeva ali ostaje jih mnogo. Kid Koala, Prefuse 73, Boards of Canada, Madlib... Spisak je jako dug. Od nekih jazzerskih veteranskih legendi do savremenih psihedeličnih bendova. Dream gig bi bio, da nastupim sa originalnom ekipom grupe Gravediggaz, što je nemoguče.

U Sarajevu 7. aprila ponovo nastupiš uz DJ Krusha. Prvi put si se sreo i svirao sa njim u Sloveniji? Kakvo je to bilo iskustvo?

To je bilo prije skoro tačno deset godina, u februaru 2008. Bilo je jedno jako intenzivno iskustvo, pogotovo u smislu promotorstva. Tada sam radio dio programa za klub K4, bila su dobra vremena za ljubljansku scenu ali po drugoj strani odradit event sa Krushem je bilo zajebano, velik izazov. Budget dosta velik, a artist koji je dosta nišni, koji nije nikako neki klasičan clubbing. Još puno teže je bilo jer smo radili midweek, u srijedu. Dobit otprilike 300 raje u klub u Ljubljani za neki instrumental hip-hop fazon još uz ne baš jeftinu kartu usred tjedna ... Ne baš najbolja ideja (smijeh). Ali na kraju smo uspjeli, bio stvarno odličan događaj, Krush pokidao i dosta ljudi je event zapamtilo do danas i to je najbitnije. To je bilo vrjeme kad sam najviše se angažirao u smislu promotorstva. Puno smo radili stvari za koje smo znali da če bit uspješne (recimo Marky, Zinc, Krafty Kuts ili Bonobo), ali radili smo i stvari koje su bile dosta riskantne ali smo vjerovali, da ih jednostavno trebamo dovest iako je jasno več na početku, da čemo napravit minus. Krush je jedan dobar primjer toga i stvarno sam sretan da se nismo usrali (smijeh).

Spremaš li nešto posebno za tu nastup u Sarajevu, kao i A Skitzo, koji je nakon nekog vremena skinuo prašinu sa gramofona i izvadio iz šteka najbolje stare ploče?

Pa za svaki gig se spremam, za ovaj ću si uzet pogotovo malo više vremena. Ne znam, moji setovi su uvjek malo improvizirani, nikad ih ne pripremim 100% unaprijed, jer nikad ali stvarno nikad ne možeš unaprijed predvidjet vibe nekog prostora, nekog eventa. Definitivno ću se zakopat i u neka ta poglavja headz i trip-hopa kraja 90-ih, u muziku koju povezujem sa tom scenom koje je dio bio i Krush, ali ne znam šta će na kraju ispast iz toga (smijeh). Izazov je i posebna čast je nastupat uz Krusha jer je tako specifičan ali na kraju svatko radi svoju stvar, pa će tako bit i ovaj put.

Posjetite i Borkin label  http://www.rx-tx.org/

A poslušajte i sjajan mix Turkish Delight!

https://soundcloud.com/borka/mixed-turkish-delight