Recenzija nakon izvedbe predstave 'Sedam strahova' Selme Spahić u Srbiji

Predstava nastala u produkciji Bosanskog narodnog pozorišta Zenica 'Sedam strahova' odigrana je na teatarskom festivalu Desire u Subotici. 

Predstava je nastala po istoimenom romanu Selvedina Avdića, a svoju premijeru doživjela je u junu 2021. godine. Na festivalu bh, drame u Zenici nagrađena je s preko deset priznanja.   

Ovo je druga izvedba predstave u Srbiji, nakon gostovanja u Užicu, a uslijedila je nakon što je ekipa predstave, zajedno sa redateljicom Selmom Spahić i autorskim timom, odbila igrati predstavu na Susretim bh. poziršta u Brčkom. O razlozima, kao i drugim slučajevima vezanim uz festival u Brčkom pisali smo na portalu Radiosarajevo.ba.

Trending

Miodrag Vlahović o stavu crnogorske sutkinje u slučaju "Kovačević": Sramota!

Ovaj put donosimo recenziju ove predstave nakon izvedbe u Subotici iz pera naše stalne suradnice iz Srbije. 

Piše: Nataša Gvozdenović, teatarska kritičarka

Predstava Sedam strahova se igra na sceni, odmah ste usred zbivanja, u jednom ste zapuštenom stanu i čim vidite Besima, obuzima i vas stanje u kojem je on, stanje intenzivne patnje, tolike da imate utisak da je ona i fizička. Ermin Bravo ga igra ubedljivo i spontano, kao nekog koga poznajete lično i blisko.

Pojaviće se Mirna, Besimova prijateljica koja je došla da traži Aleksu, svoga oca novinara koji je nju i majku poslao u Švedsku, dok je on ostao u gradu, a potom nestao u ratu koji se vodio na teritoriji bivše Jugoslavije. Priča o Aleksi pokreće Besima da se zajedno sa Mirnom posveti potrazi i naizgled se izvuče iz depresivnog stanja u kojem se nalazi.

Potraga za Aleksom probudiće čitav svet nadnaravnih bića, džina, duhova poput Perkama koji se ukazuje rudarima i predskazuje nesreću, a koji će se oglasiti i Aleksi. I braće Pegaz koji se prikazuju u likovima ratnih profitera, a zapravo su demonska bića iz sveta između svetla i tame.

Avdićev roman Sedam strahova su adaptirale Emina Omerović i Selma Spahić. Adaptacija otvara Pandorinu kutiju paralelnog univerzuma sa likovima mitskih bića koji se kroz Avdićev roman u prirodnom ritmu prepliće sa onim što zovemo Stvarnošću. Kroz muzički kontekst (Basheskia, Edward EQ) oni usklađeno zajedno dišu u predstavi.

Režija Selme Spahić je impresionistička, zato što slika intimni doživljaj. Rediteljka vešto povezuje sve planove teksta intimne, realističke i nadnaravne, kreirajući pred nama košmar u koji smo svi uronjeni. Scenografija Mirne Ler usklađuje svet koji smatramo realnošću i svet nadnaravnog. Kostim Lejle Hodžić besprekorno prati sam tok priče, prati vremena u kojima se dešava jednako kao i karaktere aktera.

U predstavi igraju: Ermin Bravo (k.g.) Selma Mehanović, Enes Salković, Zlatan Školjić, Adis Mehanović, Snežana Vidović, Siniša Vidović, Lana Delić, Predrag Jokanović, Muhamed Bahonjić, Uranela Agić, Tasrik Hodžić, Osman Efendić, Arman Salihović, Vedad babanović, Iman Muslić i Luna Lisica. 

Igra je unešena iznutra i potpuno vas preplavi intenzitetom i doživljajem spontanog razumevanja sveta Sedam strahova. Zlatan Školjić i Adis Mehanović koji igraju braću Pegaz zastrašuju samim svojim prisustvom, Uranela Agič kao Žena sa krvavim očima koja je peživela logor vas samim svojim prisustvom duboko uznemiri. Avdić u romanu govori o muzičkoj školi u Zenici u kojoj su ljudi zverski mučeni, a neki “nestajali”.

Ovo je predstava posvećena užasu rata... koji je mentalna Panodorina kutija koja oslobodi svo zlo sažeto u sedam smrtnih grehova, te bi čovek morao biti ili pegaz ili neko drugo mitsko biće, da bi te Strahove razumeo izvan ljudske egzistencije i time ih transcendirao.

Ili je potrebno da osvestimo sebe kao jedinke i suočimo se sa svakim od njih ponaosob hodajući svetom uzavrelog ratnog vihora.