Ko "čuva" imovinu koja je oduzeta u istragama afera u BiH?

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je prije toga potrebno osigurati transparentniji rad.

Direktor Agencije za upravljanje oduzetom imovinom Federacije BiH Kenan Kapo kaže kako je do kraja godine potrebno donošenje seta podzakonskih propisa koji će regulisati transparentno postupanje sa oduzetom ilegalno stečenom imovinom.

“Agencija će u 2017. početi preuzimati privremeno oduzetu imovinu o kojoj će se starati. S obzirom na budžet koji imamo, nećemo moći da preuzmemo sve od onoga što je do sada oduzeto. U decembru ćemo napraviti radnu grupu da procijenimo kad je najbolje da Agencija preuzima imovinu koja je već ili pod privremenim mjerama ili koja treba da se oduzima u nekim postupcima, i da li će to biti nakon prvostepene ili drugostepene presude, s obzirom da su ograničena budžetska sredstva. Sad kad bi preuzeli ovo što je do sada privremeno oduzeto, održavanje bismo trebali plaćati našim sredstvima”, kaže Kapo za BIRN – Detektor.ba.

On pojašnjava da je od 2003. do oktobra 2015. u krivičnim postupcima trajno oduzeto imovine u vrijednosti od oko 15 miliona KM, dok je u zadnjih godinu dana pod privremene mjere zabrane raspolaganja stavljeno više imovine nego što je oduzeto u 12 godina, i to najveći dio u Sarajevu.

Iz sarajevskog Kantonalnog tužilaštva su Balkanskoj istraživačkoj mreži Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) potvrdili da su sudovi u osam predmeta odobrili privremene mjere oduzimanja imovine za koju se sumnja da je pribavljena krivičnim djelom, kao i mjere zamrzavanja imovine. Radi se, kako navode u Kantonalnom tužilaštvu, o predmetima “Bosnalijek”, “Mrkva”, “Holiday Inn”...

Tužilac Kantonalnog tužilaštva Unsko-sanskog kantona (USK) Adnan Tulić kaže kako je u posljednje vrijeme stavljen fokus na to da se osigura potraživanje FBiH, odnosno oštećenih, posebno kada je u toku finansijske istrage jasno utvrđena disproporcija između zakonitih primanja osumnjičenih, i onog što oni realno imaju.

“Ne možete od fizičkog lica samo naplatiti, recimo, par stotina hiljada maraka ili neke milionske iznose, ako mu ne blokirate imovinu. To je suština i jako bitan instrument u stvarno efikasnoj borbi protiv korupcije. U suštini se ništa ne može postići bez efikasnog i zakonitog prvo blokiranja, a onda upravljanjem i prodajom te imovine”, dodaje Tulić.

Federalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom osnovana je prošle godine, a direktor Kapo kaže da su do sada usvojeni podzakonski akti za “operativnost rada”. On dodaje da su potrebni dodatni podzakonski akti koji će definisati postupanje u svim slučajevima oduzimanja.

“To je bilo potrebno, jer šta bi se desilo da se imovina nama dâ a mi nemamo podzakonski propis. Ne želimo da se sutra neko hvata odakle nama osnova da postupamo”, ističe Kapo.

Godišnji budžet od oko pola miliona maraka koji Agencija ima na raspolaganju, prema Kapi, za sada je dovoljan kada je u pitanju uspostavljanje rada i stvaranje prakse. Međutim, u narednom periodu, kako kaže, vjerovatno će se ukazati potreba za većim brojem izvršilaca.

Zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine FBiH predviđa četiri modaliteta upravljanja u skladu sa evropskim standardima, a to su prodaja, iznajmljivanje i poklanjanje takve imovine, a kao krajnju opciju, i njeno uništenje.

Kada je u pitanju prodaja imovine, pojašnjava Kapo, organizovalo bi se javno nadmetanje, a prije toga bi se vršila njena procjena. Imovina bi se potom prodavala po cijeni ne nižoj od procijenjene u prvom mahu, a ako to ne bi uspjelo, u drugom mahu ne ispod 50 posto vrijednosti.

U zemljama Evropske unije, nastavlja Kapo, oduzeta imovina se trenutno poklanja u socijalne programe ili u takozvanu ponovnu društvenu upotrebu, odnosno sredstvima koja se dobiju prilikom prodaje ili najma te imovine finansiraju se određeni socijalni programi, borba protiv droge ili terorizma.

Eldan Mujanović, docent na sarajevskom Fakultetu kriminalističkih nauka i direktor Centra za istraživanje politike suprotstavljanja kriminalitetu (CPRC), kaže da izdavanje oduzete imovine može donijeti velike prihode Agenciji. Kada je u pitanju poklanjanje, navodi Mujanović, imovina se poklanja po prijedlogu Agencije, a odluku donosi Vlada FBiH. U biti, može se pokloniti onim institucijama koje se finansiraju iz federalnog budžeta ili u humanitarne svrhe.

“Institut tog poklona nastao je negdje u Italiji, a koliko je značajan bio govori činjenica da je bio ugrađen u prvu direktivu Evropske unije iz aprila 2014., koja kaže da države moraju na neki način favorizirati taj model. Drugim riječima, da se ona imovina koja je nezakonito stečena vraća u društvo, što ima neku simboliku. Naravno, to mora biti u skladu s nekim procedurama i transparentnošću”, kaže Mujanović.