Intervju / Frenkie: Koraci su puno više od autobiografije

25. 07. 2019. u 15:22:00 Radiosarajevo.ba

Shares: 0

Prema portalu za online prodaju knjiga - knjiga.ba, "Koraci" autora Adnana Hamidovića Frenkie-ja i Borisa Lalića je na prvom mjestu.

Boris Lalić: Pisati Frenkija značilo je pisati historiju bh. hip-hopa

Krajem juna Frenkie i Boris su objavili knjigu i bjesomučno je promovišu gdje god stignu - sljedeća lokacija je Maglaj, a "Koraci" se mogu naći i u sarajevskim knjižarama, pa čak i u Zagrebu - u music shopu "Rockmark". Neki je već nazivaju obaveznom lektirom, a pozitivne recenzije stižu iz dana u dan.

U nastavku pročitajte intervju sa Frenkie-jem, u kojem ćete saznati zašto se nije vratio u Njemačku, kad već "sav naš svijet tamo ide" i zašto je hip hop za njega više od muzičkog žanra.

Radio Sarajevo: Da li si prvi reper kod nas koji je objavio autobiografiju?

Frenkie:  Mislim da nisam prvi. Elemental su nedavno izbacili autobiografiju, ima i roman od TBF-ovaca koji nisu oni direktno radili nego neki njihov bliski prijatelj. Dok smo radili na knjizi sam fakat istraživao i pročitao sam sve do čega sam mogao doći od domaćih i stranih hip hopera i generalno muzičara. Dosta nekih Njemačkih i američke biografije sam naravno pročešljao. Mi smo prvi na Balkanu s ovom vrstom knjige. Ovo nije klasična autobiografija, nije kao članak koji možete naći na wikipediji. Ovo je roman o jednom klincu koji se rodio u Bosni, zadesio ga rat, izbjeglištvo, život tamo, prilagođavanje, integracija, onda povratak u posljeratnu Bosnu i Hercegovinu i ulazak u muziku. Dakle, neovisno da li mene neko zna, voli ili ne voli, može se čitat kao samostojeći roman o nekom klincu. S tim smo prvi ja mislim.

Radio Sarajevo: Slučaj je htio da ovaj intervju radimo u neposrednoj blizini Njemačke ambasade u Sarajevu, a ti si u Njemačkoj i živio jedan dio života...

Frenkie: Jeste, ja sam u Njemačkoj proveo 6 godina, i tamo zapravo krenuo sa hip hopom i Njemačka igra veliku ulogu u ovoj knjizi. Goethe institut je i pomogao ovu knjigu, i sasvim je logično i prirodno da su i oni dio ove priče. Već razgovaramo o nekom eventualno prevodu na njemački, to bi bilo isto tako zanimljivo.

Taj život tamo me i oblikovao u neku ruku, tamo sam upoznao i hip hop i grafite i počeo s tim da se bavim aktivno. Sigurno da ovo sve ne bi tako izgledalo da nisam živio tamo, jako sam zahvalan za taj period mog života tamo, naučio sam mnogo stvari. Poprimio sam i dosta tog mentaliteta kad je u pitanju rad, posao, biti aktivan, biti vrijedan, disciplinovan i jako mi je to sve pomoglo u životu.

Frenkie: Sad je trend i da malo stariji omladinci idu put Njemačke, uhvati li tebe kad da kažeš: „Joj što nisam ostao?“

Frenkie: Imam dosta prijatelja vani i onda vidiš kakav život možeš imati, a nemaš ga. Što se tiče poslijeratnog povratka ovdje, ja naravno nisam imao pravo glasa, bio sam klinac, roditelji su odlučili tako, morao sam da sjednem u auto s njima i da se vratim u Bosnu (smijeh).  

Kasnije, zadnjih par godina, sam i ja bio na rubu da donesem odluku da se odselim u Njemačku. Čak mi je i supruga položila njemački B2 i radili smo na tome da odemo. Međutim onda su se stvari promjenile, postao sam otac, supruga je dobila novi posao, ja sam se onda nekako predomislio jer sam shvatio da ovu karijeru koju imam u Bosni i Hercegovini ne bi mogao imati u Njemačkoj, da bi bio samo još jedan bosančeros i da bio morao imati neki posao radim od 9 do 5, to stvarno nisam želio, desio se "plot twist" i ostali smo tu.

Ali ne žalim. Znaš, možda čudno zvuči da Frenkie to kaže, ali meni život u Bosni i Hercegovini nije toliko loš koliko svi govore, koliko portali pišu i koliko svi pišu na Facebooku. Ima ovdje i pozitivnih stvari, može se ostvarit i karijera, da li to bila muzika, sport...naravno puno teže nego u nekim uređenim sredinama, ali nije sve baš crno. Imam nekako osjećaj da kad se zaletiš u taj virtualni svijet i Facebook, twitter, portali, crne hronike onda stvarno misliš da je ovo pred neki novi sukob, da je ne znam...nestašica, ulja, goriva...ali onda izađeš na ulicu i vidiš da je normalan neki život, da ljudi idu na pos'o, da studenti  idu na fakultet. Znaš, ima života, nije baš sve tako kako pišu portali. U zadnje vrijeme pokušavam to da razlikujem, da pobjegnem malo od toga.

Radio Sarajevo: Je li tvoja knjiga Koraci „sex, droga i hip hop“?

Pa ima svega toga, svaka biografija zahtjeva od autora da se ogoli, a ja i Boris smo se ogolili do gaća (smijeh), doduše on malo manje. O svemu sam pričao, ima i smiješnih trenutaka, i tuge, i akcije, sve ono što jedna dobra knjiga treba da ima.

Radio Sarajevo: Koliko se kroz knjigu može pratiti istorijat hip hopa u BiH?

Frenkie: Pa mislim da može. Ja sam se od starta kretao u tim krugovima sa Edom (Maajkom, op.a), s FM Jam ekipom, a to je hajmo reć' neki temelj hip hop scene nakon rata. Spominjem mnogo ljudi koji su u to vrijeme bili aktivni, neke prve prtije, od Accessa, CDA, u Tuzli neka bitna dešavanja. Može se pratiti priča, nije ovo istorijat oficijelni hip hopa, nego neka moja priča, ali je zapis jednog vremena.

Ima puno prijatelja i tada bitnih ljudi u hip hop sceni, koji su i dan danas bitni, koji su se izrodili iz te hip hop scene. Kao recimo Miran ili Sandin koji rade Revolt i Molimao, to su naši dugogodišnji prijatelji s kojima smo zajedno crtali grafite, danas su oni jako uspješni, vode svoje brendove.
Imamo Mensura (Demir, op.a) koji je crtao Score, i koji je danas jedan od najpoznatijih arhitekata u Sarajevu. Ima puno likova u knjizi koje će ljudi otkriti i shvatiti da smo svi imali zajedničkog imenioca, a to je bila ta muzika.

Radio Sarajevo: Pišeš hip hop tekstove, ali se nisi odlučio da sam pišeš knjigu, uzeo si Borisa Lalića, zašto?

Frenkie: Nisam se to usudio, prije svega zato što imam veliko poštovanje prema književnosti i mislim da ja to sam ne bi znao. Možda bi i mog'o, ali ne bi bio potpuno zadovoljan da sam to samostalno radio. Boris je pisac koji zna o našoj muzici jako puno, i ne samo o našoj već i o cijeloj hip hop sceni u Bosni i Hercegovini. Pratio je i nas, i kad smo krenuli ovo sve da radimo čak sam se i iznenadio koliko poznaje npr. neke grafiti festivale koji nisu bili baš komercijalni. Shvatio sam da je pravi izbor za ovaj posao i dao je knjizi i neki svoj začin. Naravno to su moja sjećanja, ali opet ima tu dosta i nekog njegovog govora i riječi. Ja ne bi znao to nikad ovako napisat', iskreno. Boris je to odradio vrhunski.


Radiosarajevo.ba pratite putem aplikacija za Android | iPhone i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram, kao i putem našeg Viber Chata.

NEMA KOMENTARA