Dino Sarija: Moja uloga nasmijala je Berlin (FOTO)

„Dobio sam telefonski poziv, kažu: 'Da li želite...?' 'Da', nisam ni sačekao kraj pitanja“, počinje priču mladi glumac Dino Sarija za Radiosarajevo.ba o tome kako je dobio ulogu u filmu Danisa Tanovića Smrt u Sarajevu.

„Bio mi je izazov da i sa tako malom ulogom ostavim neki pečat u filmu, i čini mi se i da jesam. Kad sam sreo profesora Tanovića, rekao mi je da su mi se svi smijali u Berlinu.“

Za mladog glumca je rad sa režiserom poput Tanovića i glumačkom postavom veliko iskustvo, a Dino ne krije da je imao užasnu tremu pred snimanje filma.

Razgovarala: Semra Džaferović, Radiosarajevo.ba

„U svoj toj frci doradio sam svoju repliku u jednoj kratkoj sceni. Nekoliko puta sam različito govorio i onda su me odjednom zaustavili i rekli: 'Pa dobro, Dino, kako si rekao prošli put?' 'Ma nemam pojma!' I onda je Danis skočio: 'Kako ne znaš?!' Jedva sam se sjetio kako ide ta replika“, prepričava Sarija anegdotu sa snimanja.

Svojom diplomskom predstavom Poljubac žene pauka donio je nešto sasvim novo u bh. pozorište. U njoj glumi transvestita.

„Dobio sam tu čast da prezentujem na sceni Kamernog teatra 55  svoju završnu diplomsku predstavu, prvenstveno zahvaljujući Emiru Hadžihafizbegoviću. To je mjesto zbog kojeg sam, čini mi se, i poželio da se počnem baviti glumom“, priča Sarija.

„Užasno je uzbudljivo kad znaš da te pedeset ili šezdeset ljudi pomno prati šta radiš, da reaguju na to. Kad sam radio diplomsku predstavu u kojoj glumim transvestita koji za sebe misli da je žena, i to patrijarhalna žena koja treba da bude u kuhinji, imao sam užasan strah kako će ljudi reagovati na to. Nemamo takvu predstavu, tu tematiku. Čak mi je i Emir Hadžihafizbegović, koji je dolazio na pretpremijeru i premijeru, rekao da je doveo neke 'puritance', da provjeri kakvu će reakciju kod njih imati – i da su vidjeli čovjeka. Nisu imali otpor prema tome.“

Poljubac žene pauka će se već od maja naći na repertoaru Kamernog teatra 55, a do tada Dino igra u predstavi Kad bi naglas govorili koja će do kraja sezone biti na repertoaru ovog pozorišta.

„Mogu slobodno reći da je to sjajna predstava, šarmantna, duhovita i potrebna ovom vremenu“, kaže Dino. „Predstava ima potrebu da komunicira sa publikom, s onim što je njihovo unutrašnje pročišćenje. Možda je preoptimistično očekivati da neko doživi katarzu danas u ovoj zatvorenosti, frigidnosti, ali je lijepo pokušavati. I ova predstava to pokušava. Sam naslov govori o tome“, dodao je Dino.

„Dobro je što je taj tekst napisao neko ko živi ovdje danas, osjeća taj prostor i poznaje ljude oko sebe, ko jako dobro vidi stvari. Važno je da ta predstava probudi neke emocije, pa bilo koje. I ljutnja je dobra. Mi smo imali situaciju gdje je dvoje ljudi izašlo sa predstave jer sam ja opsovao Boga. Meni je muka od pozorišta koje podilazi publici. Nema potrebe, ljudi treba da reaguju kako mogu. Nekad i ljutnja dovodi do katarze“, objašnjava Sarija svoju ulogu u predstavi Kad bi naglas govorili.

Sarija je dio predstave Antigona – 2000 godina kasnije koja je pozvana da otvori Festival malih scena u Rijeci.

„U martu prošle godine imali smo radionicu na ASU sa Lenkom Udovički. Nas nekoliko studenata je dobilo priliku da radi predstavu na Brijunima. Nikad nisam nikome bio zahvalniji što me izveo iz Sarajeva. Proveli smo tamo pedeset dana, pedeset dana raja. Tek sada shvatam zašto je Tito tu provodio dane“, šali se Dino. „Veliko je iskustvo raditi na predstavi u kojoj igra Rade Šerbedžija, gledati ga svakodnevno, a i ostale velike glumce.“

U predstavi Sarija je dio antičkog hora za koji su, kaže, dosta istraživali: kako se pisao koji stih, kako se pjevala koja dionica itd. Ranije nije imao priliku izvoditi horske dionice, pa priznaje da je pjevanje uvijek bio njegov najveći strah.

„Stresnije je od glume, bar meni, uvijek sam imao najveću tremu na ispitima iz glasa“, komentira Dino. „Ne mogu da držim komunikaciju sa publikom dok pjevam, jer sam vrlo nesiguran i onda mi je to problem.“

Nakon Rijeke, predstavu čeka i turneja: Budva, Tivat, Brijuni, Dubrovnik...

Kaže i da mu je jako bitna uloga u predstavi Svaki dan mislim na te, zemljo moja, koja je rađena u saradnji sa BNP Zenica, a u kojoj igra mladog vojnika koji siluje ženu.

„Mislim da je predstava jako bitna u smislu suočavanja, ne onog racionalnog što svakodnevno proživljavamo preko medija i zbog čega oguglaš na sve. Ali tu uskače pozorište kao medij koji treba da vrati emocije u život“.

Kako su film i pozorište ipak drugačiji mediji sa specifičnim izražajnim sredstvima, Dino kaže da trenutno više voli pozorište jer ima više kontakta s publikom, te da je proces u kojem se priprema za uloge dosta čudan i ličan.

„Jako često je to borba sa samim sobom, pokušavaš da preuzmeš stavove nekoga ko ti nije blizak. Procesi su uvijek drugačiji. Ali igrao sam i ulogu oca koji je ostavio svoju ženu i dijete, i sad se negdje kaje što je to uradio, pokušava ponovo da stupi u kontakt s njima. Poznata mi je ta priča, tu sam imao ličnih emocija“, govori on.

Osim nekoliko kratkih filmova, Sariji je značajna i uloga Žuge u dugometražnom filmu Balada o Pišonji i Žugi nastalog po kultnoj pjesmi Zabranjenog pušenja iz osamdesetih, a čije snimanje još uvijek nije počelo.

„Taj film je moja noćna mora. To mene lovi noćima. Nemam pojma kako to treba da izgleda. Uvijek ponavljam da glumac ima odgovornost kada radi karakter koji ima svoj korijen u stvarnosti, a pritom toliko ljudi zna tu priču i ima svoju verziju, onda se ta odgovornost se diže na jedan poseban nivo sa kojim se ja borim svakodnevno. Želim ponuditi svoje viđenje Žuge s nadom da će im se i to svidjeti. To mi je pravo stresno, zato i odlažem toliko da počnem pripremati tu ulogu.“