Kako su države Zapadnog Balkana pomogle ratom razorenoj Ukrajini

Novac za ugroženo stanovništvo, lijekovi, hrana, deke, ambulantna kola, ali i vojna oprema i tenkovi – sve to su države Zapadnog Balkana poslale Ukrajini koja se gotovo godinu dana bori sa posljedicama ruske agresije.

Od početka invazije, 24. februara 2022, desetine gradova u Ukrajini je razrušeno, milioni građana su raseljeni, a Ujedinjene nacije procjenjuju da je broj poginulih civila veći od 7.000.

Zajednički stav svih zapadnobalkanskih država je osuda ruske agresije. Međutim, samo Srbija među njima nije uvela sankcije Rusiji, dok se odluke o sankcijama koje je donela Bosna i Hercegovina ne primjenjuju u praksi, piše RSE.

Trending

Reakcija na divljački napad Lalatovića: 'Pružit ćemo svu pravnu i drugu podršku Feđi Dudiću'

12.02.23. 08:30

Šef Wagner grupe: 'Rat bi mogao trajati i tri godine ako Rusija odluči jednu stvar'

Sankcije su zahtjev Brisela za svih šest država u regionu, koje pretenduju da budu članice Evropske unije.

RSE donosi pregled, kako su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija pomagale Ukrajini tokom 2022. godine.

U Bosni i Hercegovini olakšice za dolazak Ukrajinaca

Bosna i Hercegovina (BiH) je na početku rata, u martu 2022, odlukom Vijeća ministara izdvojila 150.000 eura za humanitarnu pomoć – lijekove i druge potrepštine za Crveni krst Ukrajine.

11.02.23. 16:46

Deutsche Welle: Koje vrste tenkova postoje?

Prije te odluke Vijeća ministara, građanima Ukrajine bio je odobren boravak u BiH u trajanju od 30 dana.

Podaci Granične policije pokazuju da je od početka rata u Ukrajini do kraja januara 2023. u Bosnu i Hercegovinu ušlo preko 50 hiljada ukrajinskih državljana.

Prema podacima Služba za poslove sa strancima, kako je odgovoreno za RSE, u proteklih godinu dana je odobren 151 privremeni boravak i jedan stalni boravak za državljane Ukrajine.

04.02.23. 22:20

Izvšena još jedna razmjena zarobljenika: Rusija i Ukrajina oslobodile nekoliko desetina vojnika

Vlada Federacije BiH, jednog od dva bh. entiteta, donela je 17. marta prošle godine odluku da se za smještaj ukrajinskih izbjeglica koristi hotel "Walter" u Sarajevu, kojim raspolaže Agencija za upravljanje oduzetom imovinom. Nije poznato koliko je bilo izbjeglica u ovom hotelu, i da li trenutno u njemu borave ukrajinski državljani.

BiH nema zajednički stav po većini pitanja koja se tiču rata u Ukrajini, a posebno kad je riječ o sankcijama Rusiji zbog agresije - kojima se protivi bh. entitet Republika Srpska.

Tako je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, uprkos osudama, odlikovao ruskog predsjednika Vladimira Putina 9. januara na neustavni dan Republike Srpske. Dodik je i među rijetkim zvaničnicima koji se sretao sa Putinom od početka invazije na Ukrajinu.

BiH se formalno pridružila sankcijama Evropske unije, putem svoje misije u Briselu. To je početkom marta prošle godine potvrdio i evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell).

Prema zvaničnim informacijama koje je objavio Evropski savjet, BiH se uskladila sa Evropskom unijom kod sankcionisanja nekoliko stotina pojedinaca i kompanija iz Rusije.

No, sankcije nisu "zaživele" u praksi, s obzirom na to da odluku o njihovom sprovođenju nije potvrdilo Vijeće ministara BiH, zbog protivljenja ministara iz entiteta Republika Srpska.

Prema zakonu, Vijeće ministara BiH koje vodi spoljnu politiku države, nakon konsultacija sa Predsedništvom, donosi odluke o sankcijama stranim državama.

Iz Crne Gore i vojna pomoć

Crna Gora je od početka rata uputila Ukrajini pomoć u vrednosti od 11 odsto ukupnog godišnjeg crnogorskog budžeta za odbranu, saopšteno je 31. januara za RSE iz Ambasade Ukrajine u Podgorici.

Taj podatak je ranije izneo i Dritan Abazović, predsednik Vlade kojoj je u avgustu 2022. izglasano nepoverenje. Abazović i dalje obavlja funkciju premijera.

Vojna i humanitarna pomoć Ukrajini, prema navodima crnogorskih zvaničnika iz septembra 2022, iznosila je osam miliona eura.

Crna Gora je članica NATO saveza od 2017. godine. Vojna alijansa od 40 država od početka rata pomaže Ukrajinu.

Abazović je, kao premijer, polovinom juna 2022. posjetio Ukrajinu, a krajem novembra je u Ukrajini boravio i ministar unutrašnjih poslova i rukovodilac ministarstva odbrane Filip Adžić.

On je tada najavio da će Ukrajini "ubrzo" biti poslat "najveći paket" podrške. Nije saopštena vrijednost paketa, a do sada nije poznato ni da li je paket uručen.

Pomoć Crne Gore počela je sa prvim danima rata u Ukrajini. Nedelju dana nakon početka ruske invazije, poslato je 50 hiljada eura iz budžetske rezerve, a naredna vojna i humanitarna donacija, vrijedna 400 hiljada eura, upućena je polovinom maja 2022. godine.

Pored državne pomoći, lokalna uprava glavnog grada Podgorice, kompanije, banke, udruženja i građani su tokom prošle godine slali donacije u novcu i robi.

Crna Gora se od marta 2022. pridružila svim restriktivnim mjerama koje je Evropska unija usvojila protiv Rusije.

Prema podacima crnogorskog MUP-a, od početka ruske invazije do 30. januara ove godine u Crnu Goru je ušlo preko 92 hiljade ukrajinskih državljana, a napustilo je više od 85 hiljada.

Premijer Dritan Abazović je krajem 2022. istakao da je od država regiona Crna Gora na prvom mjestu po broju ukrajinskih državljana koji u njoj borave.

Na Kosovu prihvat ukrajinskih novinara

Po početku ruske invazije na Ukrajinu, u martu 2022. godine, Vlada Kosova je izdvojila 100. 000 eura za humanitarnu pomoć. Novac je proslijeđen humanitarnoj organizaciji koja je tim novcem kupila proizvode na Kosovu i poslala ih u Ukrajinu.

Takođe, Vlada Kosova je izdvojila oko 150.000 eura za prihvat 20 ukrajinskih novinara. Tom sumom su pokriveni troškovi zakupa kancelarija, zdravstvenog osiguranja, plata i troškova prevoza ukrajinskih novinara. Do sada je utočište na Kosovu našlo dvanaest novinara iz Ukrajine.

Kosovo je takođe ponudilo da prihvati do 5.000 izbeglica iz Ukrajine, ali ih do sada nije bilo. Takođe, kao podrška Ukrajini, Kosovo je ukinulo vize za državljane te zemlje.

Kosovo je, u skladu sa odlukama zapadnih zemalja, uvelo sankcije Rusiji.

Ukrajina do sada nije priznala nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.

Sjeverna Makedonija donirala tenkove

Vlada Severne Makedonije je od početka ruske invazije na Ukrajinu donela šest odluka o vojnoj pomoći Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane za RSE.

"Vrsta vojne pomoći je i dalje tajni podatak", navodi se u odgovoru i dodaje da će biti objavljeno šta je pomoć "kada se stvore uslovi za to".

Ministarstvo ističe da Sjeverna Makedonija, odlukama o vojnoj pomoći ima za cilj da pomogne Ukrajini da se odbrani i zaštiti svoj suverenitet "na šta ima puno pravo prema međunarodnim pravilima i normama".

Sjeverna Makedonija je dio NATO saveza od 2020. godine.

Nakon što su u medijima u julu 2022. godine objavljene fotografije tenkova natovarenih na kamione, ministarstvo odbrane je 28. jula potvrdilo da su oni dio donacije.

"Riječ je o tenkovima koji su u sastavu tenkovskog bataljona Kopnene vojske, koji je u planu da bude rasformiran. Riječ je o tenkovima treće generacije, koji bi za nekoliko godina zbog razvoja tehnologije bili nekonkurentni i nekompatibilni" sa standardima NATO saveza, saopšteno je.

Na donaciju tenkova reagovala je i Moskva, ocjenivši da je odluka makedonskih vlasti da Ukrajini poklone tenkove T-72 bila "velika greška".

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u avgustu 2022. izjavila da "iako je reč o zastareloj opremi, donacija podržava nastavak kriminalnih aktivnosti režima u Kijevu".

Zvanično Skoplje je u nekoliko navrata u Ukrajinu slalo humanitarnu pomoć, u vidu lekova i medicinske opreme. Krajem prošle godine, 6. decembra, Vlada Severne Makedonije je doniela odluku da ministarstvu odbrane Ukrajine pokloni zimsku opremu - vjetrovke, džemper i deke.

Iz Srbije kola hitne pomoći, novac, energetska oprema...

"Na sve moguće načine smo slali od humanitarne pomoći i podrške, slaćemo još više i učestvovati u izgradnji pojedinih gradova i mesta u Ukrajini", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 30. januara 2023. godine.

Srbija je, kako je saopšteno u maju 2022. godine, obezbedila tri miliona evra za pomoć stanovništvu Ukrajine.

Novac je doniran organizacijama Ujedinjenih nacija: 1,5 miliona eura preko Dječjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i 1,5 miliona eura preko Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Tu pomoć je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila na međunarodnoj donatorskoj konferenciji za Ukrajinu koja je u aprilu 2022. održana u glavnom gradu Poljske Varšavi.

Na konferenciji je, prema podacima organizatora, obezbeđeno preko devet milijardi evra u donacijama, zajmovima i grantovima za podršku Ukrajincima koji beže od ruske invazije.

Vlasti Srbije donirale su Ukrajini dva vozila hitne pomoći sa medicinskom opremom.

Vozila su u harkovski i čerkaški centar hitne pomoći stigla krajem novembra 2022. godine, a tu donaciju je dogovorila supruga predsjednika Srbije Tamara Vučić u telefonskom razgovoru sa suprugom predsednika Ukrajine Olenom Zelenskom.

Da se Ukrajini pošalje energetska oprema – kroz humanitarnu pomoć i kroz kredit, Vlada Srbije je donela odluku u januaru 2023. godine. Za RSE nije odgovoreno šta je od energetske opreme poslato vlastima u Kijevu.

Poziv da se pomogne energetskom sistemu Ukrajine, jer su zbog ruskih napada milioni Ukrajinaca u riziku da potpuno ostanu bez struje, uputila je ambasada te države u Beogradu krajem 2022. godine.

Ambasada je u decembru istakla da je gotovo polovina ukrajinskog energetskog sistema značajno oštećena, a da u Ukrajini nije ostala nijedna elektrana koja nije granatirana.

Ambasada Ukrajine u Beogradu je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), nabrajajući državnu pomoć Srbije, podsetila i da je Privredna komora pozvala srpske kompanije da doniraju.

Preko ambasade je, ističu, oko dvadeset kompanija iz Srbije pružilo pomoć u novcu i robi.

Ambasada sarađuje sa dobrotvornim fondacijama Srpski filantropski forum, Fondacija B92, Fondacija Hemofarm i Banka hrane. Objašnjava se da oni pomažu u pronalaženju donatora i prikupljanju donacija, te da su do sada obezbedili oko 200 hiljada eura pomoći.

Zvaničnici Srbije su više puta isticali da je na početku rata, 27. februara 2022, aktiviran sistem privremene zaštite za ukrajinske državljane, koji im omogućava dobijanje boravišnih i radnih dozvola, kao i pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i socijalnoj zaštiti.

Prema podacima Komesarijata za izbjeglice i migracije, u Srbiju je od 24. februara 2022. do polovine januara 2023. ušlo oko 140 hiljada državljana Ukrajine, ali se znatno manji broj zadržao.

Prijavljen boravak ima preko 24 hiljade državljana Ukrajine, ali to ne znači da su svi oni u ovom momentu u Srbiji.

U Centru za azil u Vranju na jugu države, koji je namenjen za prihvat ukrajinskih državljana, polovinom januara 2023. boravilo je oko sedamdesetak ljudi, dok je prema podacima Komesarijata njih oko četiri hiljade živelo u privatnom smeštaju.

Iako je osudila rusku invaziju, Srbija se od država regiona razlikuje po tome što jedina nije uvela nikakve sankcije Rusiji. Vlasti u Beogradu odluku pravdaju time što Srbija zavisi od ruskog gasa, i što Rusija podržava stav Srbije da ne priznaje nezavisnost Kosova.

Na usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom Srbiju poziva Brisel, jer je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.