Sastanak bankara u Rimu bez odluke

Međunarodni bankari i zvaničnici Evropske unije nisu danas uspjeli da na sastanku u Rimu postignu napredak u obezbjeđivanju doprinosa privatnog sektora drugom paketu pomoći za Grčku.

 Izvršni direktor Instituta za međunarodne finansije (IIF), grupacije koja predstavlja oko 400 banaka i finansijskih organizacija, susreo se sa predstavnicima Evropske centralne banke (ECB), vlade Grčke i zone eura u nastojanju da učini pomak u dogovaranju o tome na koji način bi privatni kreditori mogli da dobrovoljno podrže svoju izloženost grčkom suverenom dugu. 

Današnji sastanak iza zatvorenih vrata bio je najnoviji u nizu koji traje već nekoliko sedmica, ali je poslije oko četiri sata razgovora završen bez ikakve odluke. 

Iizvor iz italijanskog ministarstva finansija je izjavio Rojtersu da su na sastanku razmotrene različite ideje, između ostalog i francuski prijedlog  za produženje roka otplate za oko 70 posto dospjelog  grčkog duga, uključujući mogućnost otkupa vladinih obveznica. 

Očekuje se da bi naredni  paket za spašavanje Grčke, poslije  vanrednog zajma iz maja prošle godine od 110 milijardi eura, mogao da dostigne oko 115 milijardi eura (164 milijarde dolara) i bio bi namenjen finansiranju Atine do pred kraj 2014. kada bi Grčka trebalo da se vrati na finansijska tržišta. 

Vlade članica evrozone žele da od te sume privatni sektor obezbijedi 30 milijardi eura putem produženja roka otplate duga, dok bi sama Grčka obezbijedila daljih 30 milijardi eura prodajom državne imovine. 

Preostala suma bi pristigla iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Ministri finansija  eurozone će o novom planu razgovarati 11. jula u Briselu, ali se ne očekuje da će na tom sastanku biti donjeta neka čvrsta odluka, s obzirom na to da uloga privatnog sektora još nije razjašnjena. 

Holandski ministar finansija Jak Kes de Jager je danas izjavio da učešće privatnog sektora treba da bude znatno. 

"Ako to znači da treba da bude učinjen pritisak na investitore da učestvuju, onda to treba i uraditi", rekao je on za holandski list "Het financile dagblad" i dodao da misli "da treba prihvatiti da dobrovoljno učešće nije realno".

Strahovanje da bi se bilo kakva šema za učešće privatnih investitora u spasavanju Grčke mogla primjeniti  i na dug ostalih posrnulih članica eurozone podiglo je danas prinose na vladine obveznice Irske i Italije na rekordne nivoe od formiranja eurozone. 

Prinos na 10-godišnje irske obveznice skočio je više od 0,7 procentnih poena, na 13,42 posto  a na italijanske obligacije na 5,141 odsto, sa 5,115 posto.