Legenda Partizana i fudbaler bivše Jugoslavije: Pape je svjetski fenomen

Većina ljubitelja fudbala iz regiona pamti pogodak Ljube Radanovića i legendarni komentar Mladena Delića: 'Ljudi, ma je li to moguće'. Međutim, rijetko ko se sjeća da taj gol na Poljudu ne bi imao nikakvu vrijednost da nije bilo pogotka Nenada Stojkovića u Sofiji.

Bivši fudbaler Partizana i reprezentacije Jugoslavije evocirao je uspomene iz svoje reprezentativne karijere. 

"Dobili smo Bugare 1:0 u jednoj užasnoj utakmici. Ne pamtim da sam odigrao goru u svojoj karijeri. Ako se ne varam, Mrkela je tada debitovao za reprezentaciju i upravo sam na njegov centaršut uleteo u kazneni prostor i glavom savladao Velinova. Meni je iz tog ciklusa najdraža utakmica u Titogradu protiv Velsa. Bila mi je jubilarna 25, pa su mi dali kapitensku traku. Teren je bio katastrofalan, protivnik jak, sa Janom Rašom u špicu. Poveli su vrlo rano, mi smo okrenuli na 3:1 i 4:2, ali su nam u poslednjih 20 minuta dali dva gola i osvojili bod. Svilar je taj četvrti primio iz slobodnog udarca preko živog zida", prisetio se Stojković. 

Jugoslavija se u čudesnoj splitskoj noći zahvaljujući golu Radanovića u 90 minutu plasirala na Evropsko prvenstvo i niko u tom trenutku nije slutio da će se u Francuskoj dogoditi potpuni fijasko. 

"Tu drugu utakmicu nisam igrao jer sam morao u vojsku. Uoči Evropskog prvenstva, slavili smo u obe kontrolne utakmice protiv ozbiljnih rivala, Španije i Portugala. Šta se posle desilo u Francuskoj, ostat će misterija. Protiv Belgije smo odigrali očajno i nismo ni zaslužili više. O Danskoj ne želim ni da govorim. Elkjer i Arnesen su nas odučili od fudbala. Elkjer je tada bio u top formi jer je posle osvojio i italijansko prvenstvo sa Veronom. Protiv Francuza smo igrali za čast. Poveli preko Šeleta i onda dozvolili Platiniju da nam da tri gola. Jedan levom, jedan desnom i jedan glavom", ističe Stojković. 

Kao svaki uzorni Jugosloven, živio je za utakmice reprezentacije i sa ponosom slušao himnu 'Hej Sloveni'. 

"Duel u Bukureštu u kvalifikacijama za Mundijal u Argentini je ušao u sve anale našeg fudbala. Jurili smo pobedu od dva gola razlike, ali niko nije očekivao da će nam trebati šest, da bismo došli do cilja. Pape je blistao, iako mu je to bila tek druga utakmica u državnom timu. Posle smo izgubili od Španije u Beogradu i nismo otišli na Svetsko prvenstvo. Tu nam je engleski sudija poništio čist gol Hatunića. Kustudić je bio u klasičnom pasivnom ofsajdu i nije uticao na igru. Sećam se scene iz svlačionice pred početak meča sa 'furijom'. Pošto je Valok voleo da oduži sastanak, Borota je rekao 'šefe, zakasnićemo na zagrevanje'. Naredni Mundijal nismo propustili", kaže Stojković.

Jugoslavija se, navodi, u velikom stilu domogla Španije '82 i otputovala kao potajni favorit za visok plasman. Ali... 

"I ponovo nije moglo bez afere. To nam je valjda sudbinski zapisano. Pojavio se izvesni menadžer Ante Dujmić koji je bio predstavnik Pume i ponudio je svakom igraču po 10.000 maraka da obuje njihove kopačke. A znate kako, kopačke su specifična stvar. Svako nosi one koje su mu najudobnije. Meni je Adidas odgovarao i nije mi padalo na pamet da prihvatim ponudu. Zašto bih ja zbog sitnih para rizikovao žuljeve na nogama tokom Svetskog prvenstva", ističe Stojković. 

Nisu žuljale kopačke, ali jeste pištaljka sudije Sorensena. 

"Faul Zajeca nad Alonsom je bio metar van kaznenog prostora. Pantelić je odbranio penal, Danac je ponovio izvođenje i to nije bilo sporno jer se Panta zaista kretao na liniji. Ali je sporno što je dozvolio promenu izvođača, Huanito je zatresao mrežu i izjednačio rezultat. Protiv Hondurasa nam je trebala pobeda od dva gola razlike, ali smo slavili samo sa 1:0", priča Stojković. 

Bila je to još jedna u nizu mundijalskih havarija jugoslovenskog fudbalskog tima. 

"Meni ni dan danas nije jasno zašto nas je Miljan toliko izmorio uoči Svetskog prvenstva. Počelo je sa mesec i po dana zimskog drila u Umagu. Svi igrači koji su prošli te pripreme, bili su najlošiji u svojim klubovima tokom prolećne polusezone. Skratili su prvenstvo i naterali nas da treniramo tri puta dnevno pred put u Španiju. Kada je počeo Mundijal, nismo imali ni snage ni svežine. Čudi me da je tako nešto moglo da se dogodi jednom iskusnom stručnjaku koji je u svakom drugom aspektu bio među najboljima na svetu. Organizacija, disciplina, odnos prema obavezama... To kod Miljana nijednog trenutka nije smelo da dođe u pitanje. Ali, tvrdim da smo tada preterali sa treninzima i da nam se to obilo o glavu", kaže Stojković. 

Za razliku od srbijanskih 'orlića' koji su se ovih dana obrukali u Italiji, njegova generacija se zlatnim slovima upisala u anale Evropskog prvenstva za mlade reprezentacije. Davne 1978. godine, Jugoslavija se prošetala kroz kvalifikacije u grupi sa Španijom i Rumunijom, zatim je izbacila Mađarsku i Englesku i u finalu naletela na moćan tim Istočne Nemačke. 

"Rumune smo tukli i u Osijeku i u Krajovi, Špance pregazili sa 4:1 u Zagrebu i izgubili minimalno samo tu poslednju utakmicu u Elčeu koja nije imala rezultatski značaj. Protiv Mađara izgubimo kod kuće sa 1:0, ali ih tamo dobijemo 2:0 i odemo dalje. Vaha je dao prvi gol, a Damir Desnica pobedonosni u poslednjem minutu. Protiv Engleza, žestoka borba svih 180 minuta. Slavili smo u Novom Sadu sa 2:1 i onda otišli na stadion Mančester sitija i odigrali jednu od najboljih utakmica u mojoj karijeri. Mislim da nisam izgubio nijedan vazdušni duel. Oni su imali sjajan tim sa Glenom Hodlom, Piterom Ridom, Kevinom Rivsom... zaglušujuća atmosfera na Mejn Roudu... blizu 30.000 ljudi na onim starim tribinama... Opet je Vaha dao gol u finišu za 1:1 i finale je bilo naše", naglašava Stojković. 

Bobe Pavković je, kaže, bio najstandardniji, a on uz Halilhodžića, Kranjčara i golmana Stojanovića najbolje ocenjeni igrač naše reprezentacije na putu ka završnom činu. Legendarni mađarski stručnjak Lajoš Baroti je rekao da ta mlada reprezentacija Jugoslavije poseduje veći kvalitet od svojih kolega iz A tima. 

"Naš Savez je insistirao na jednoj finalnoj utakmici, ali je prevagnula želja Nemaca da se igraju dva susreta. U Haleu smo slavili golom Halilhodžića i niko nije ni slutio da će se revanš u Mostaru pretvoriti u istinski festival fudbala. Već u prvom poluvremenu viđeno je sedam golova, mnogo šansi, bezbroj uzbuđenja... Mislio sam da će se srušiti tribine pod Bijelim brijegom kada je Srećko Bogdan na početku drugog dela postigao gol za 4:4. Vaha je bio trostruki strelac i na kraju je proglašen za najboljeg igrača Evropskog prvenstva. I pored spektakularnog epiloga u Mostaru, smatram da je ona utakmica u Mančesteru naše najbolje izdanje u čitavom tom ciklusu", ističe Stojković. 

Od svih igrača sa kojima je dijelio svlačionicu tokom reprezentativne karijere, Stojković izdvaja jedno ime.

Papetova slika još uvijek među velikanima PSG-a na Parku prinčeva

"Pape (Safet) Sušić je svetski fenomen, jer je u prve dve utakmice za reprezentaciju dao četiri gola. Posle toga je povezao još šest protiv Italije i Argentine! Mislim da u Sarajevu nije pružio sve što je mogao. Da je došao u Beograd, napravio bi mnogo bolju karijeru. Čak je u jednom trenutku bio na korak od prelaska u Partizan. To je igrač kome nije bilo šansi da oduzmete loptu. Zdepasto građen, niskog težišta, kada se zagradi i krene 'jedan na jedan', teško vama. U Parizu je apsolutni idol, mislim da ni Zlatan Ibrahimović nije uspeo da mu pomuti slavu. Ima jedna zanimljiva stvar, mislim da Pape nikada tokom karijere nije izveo penal. Sećam se neke njegove izjave da dok je živ neće prići beloj tački. Šteta, da je u Firenci ostao do kraja u igri i da je šutirao umesto Brnovića ili Hadžibegića, možda bismo bili svetski prvaci", kaže Stojković.