Mohamed Diab ekskluzivno za RadioSarajevo

Priznati egipatski scenarista Mohamed Diab je svoj rediteljski prvijenac ''Cairo 678'' predstavio sarajevskoj publici drugog dana 17. Sarajevo Film Festivala u okviru programa Panorama. U intervjuu sa  Diabom otkrivamo kako je odlučio da postane scenarista, odakle je pronašao inspiraciju za svoj rediteljski prvijenac, kakvo je stanje u Egiptu nakon revolucije i koji režiseri i filmovi su utjecali na njegov rad.

Sa egipatskim redateljem, jednih od bitnih učesnika 'Arapskog proljeća' razgovarao je naš suradnik Sead Vegara

RadioSarajevo: Završili ste Ekonomski fakultet i neko vrijeme ste radili u struci. Nakon toga ste odlučili da odete u Ameriku i studirate dramaturgiju na New York Film Academy?
Pazite, po mom mišljenju, u starom sistemu tokom prethodnog režima u Egiptu, ako ste imali imalo talenta, nije bilo prilika da ga pokažete, tako da je većina ljudi koja je imala makar malo talenta odlučila ići u takvu školu, jer je to škola za ljude koji nisu znali šta će raditi u životu. Tako da sam otišao tamo studirati, ne zato što sam htio postati biznismen, već zbog toga što nisam znao šta raditi u životu. A kada mi je bilo 26/27 godina, shvatio sam da je ovo ono čime se želim baviti u životu. Imao sam par ideja za film, upoznao nekolicinu ljudi sa tim idejama, i nekima se svidjelo, te sam tada shvatio da moram nešto radikalno promijeniti. Ne mogu samo raditi u banci i pokušavati prodati svoje ideje. Moram početi ispočetka, krenuti u školu, učiti i učiti. Odabrao sam Ameriku jer, znate, tamo gdje smo odrasli, njihovi filmovi su ono pravo. Sad sam počeo da se razvijam i može se primjetiti uticaj drugih pravaca, npr. iranski, korejski i brazilski film. Ima dosta raznih stvari.

RadioSarajevo: Napisali ste scenarije za četri filma koji su postali blockbusteri: ''Real Dreams'' i ''The Island'' (2007.), ''Congratulations'' i ''The Replacement'' (2009.). I onda ste napisali ''Cairo 678''. Zašto ste se odlučili da režirate upravo taj scenario?
Diab: Dok sam snimao prethodna četiri filma, otkrio sam da nemam punu kontrolu nad njima. Moji filmovi su bili uglavnom komercijalni, zaradili su dosta novca, ali to nisam ja. To nije ono što ja želim od svog života. Želim da uradim nešto značajno i umjetnički, a u isto vrijeme, želim da hodam tom linijom koja razdvaja komercijalni film od onog koji se prikazuje po festivalima i koji postaje i znači nešto što može utjecati na život drugih ljudi. Trebalo mi je vremena da nađem ideju kojom to sve mogu prikazati u jednom filmu, a u isto vrijeme, dok sam pisao scenario, vidio sam to, shvatio sam kako želim da bude režiran. Također, možda su režiseri koji su režirali moje filmove, učinili ih boljim, ali to nisam ja. Oni nisu bili moj glas, te sam htio nešto što predstavlja mene i moj glas.

RadioSarajevo: Inspiraciju za film ''Cairo 678'' ste pronašli u stvarnom događaju iz 2008. godine, kada je djevojka Noma Rushdy tužila čovjeka za seksualno uznemiravanje i to je ujedno bio i prvi takav slučaj u Egiptu koji je otišao na sud?
Diab: To je jedna od stvari koja je učinila ovaj film uvjerljivim. Baziran je na istinitoj priči. Razgovarao sam sa mnogo djevojaka i svaka činjenica, svaka gestikulacija u filmu, sve je istinito. I to se svakodnevno dešava u Egiptu na ulici, da muškarac udari ženu ili dijete, i jedini način da ga se uhvati je da trče za njim i viču da je lopov. To je nešto sa čim se žene u Egiptu susreću. Tako da je svaka stvar, pa čak i najmanja, zaista činjenica. I to je ono što čini film uvjerljivim, tako da to planiram uraditi za svaki svoj film.

RadioSarajevo: Napisali ste scenu koja se odvija poslije velikog fudbalskog meča i dok ste snimali tu scenu upravo se desila ista stvar po završetku pravog fudbalskog meča. Koja je bila vaša reakcija?
Diab: To je jedan od razloga zbog kojih sam i napravio ovaj film i napisao da je zasnovan na istinitom događaju. Dva su događaja istinita, jedan u potpunosti istinit, dok je drugi malčice dorađen, jer nisam saznao ko je odgovoran. Znam da ima malteriranja nakon svake fudbalske utakmice, i kada je gužva na ulicama, pa sam pomalo izmislio cijelu priču. A tada smo prilikom snimanja imali priliku gledati veliku utakmicu, Egipat je pobijedio Alžir 4:1. i ekipa je izašla na ulicu da snima gužvu, jer su svi bili na ulici i slavili. Tako smo i mi izašli na ulicu, a moja glumica nije htjela izaći vani jer je bila previše uplašena. Zbog toga sam uzeo dublerku, mada smo samo snimali navijanje, a ne maltretiranje. Nije bilo ništa provokativno. Međutim, nakon pedesetak koraka na trgu već je naišla grupa koja ju je počela seksualno napastvovati. To je bilo nevjerovatno. Kao da život imitira umjetnost. Ludilo, nismo mogli ništa učiniti. Bilo nas je stotinjak, ali naspram hiljadu ljudi koji su je napastvovali... Oni nisu čak ni znali da je u pitanju žena. Samo su grabili šta su stigli. Pravo životinjsko ponašanje.

RadioSarajevo: Evropska premijera vašeg filma je održana na Rotterdam Internetional Film Festival, ali vi niste prisustvovali zato što ste učesvovovali u revoltu na Tahirir trgu?
Diab: Da, evropska premijera. Ali nisam mogao prisustvovati zbog tih dešavanja. Bila je to vrlo teška odluka. A i taj dan su bili veliki nemiri na Trgu. Lično, pomagao sam revoluciju jer sam imao potrebne veze da izađem pred televizijske kamere i objasnim im šta se dešava na Trgu. Državni mediji su u to vrijeme mnogo lagali o tim dešavanjima tako da sam svaki dan bio na televiziji i pričao o revoluciji. Išao sam i na Trg, ali sam svaki dan morao napisati po članak. Pretvorio sam se u političara. Ljudi me sada više poznaju kao nekog iz politike, nego iz svijeta filma. Sasvim neobično.

RadioSarajevo: Da li je uobičajno u Egiptu za kulturne radnike, režisere i pisce da učestvuju u političkom životu države?
Diab: Nije bilo uobičajeno prije revolucije. Ali kad pogledate ko je učestvovao u revoluciji od omladine, to su sve doktori, inženjeri. Oni imaju svoje druge poslove i nisu bili odlučili postati političari. Većina njih su regularni ljudi. Srećom po mene, ja sam jedan od ljudi koji ima svoje veze.

RadioSarajevo: Šta se promijenilo poslije revolucije u Egiptu u slučaju seksulanog uznemiravanja žena?
Diab: Došlo je do trenutnih promjena. Bio sam jedan od ljudi koji je vjerovao da bilo koje okupljanje ili gužva dovodi do seksualnog napastvovanja. Ali tokom tih 18 dana, milioni ljudi su bili prisutni u jednoj ulici, na jednom trgu i nije bilo napastvovanja. Ali onog momenta kada je Mubarak odstupio sa vlasti, sve se vratilo u normalu. Sve je bilo nabijeno energijom i patriotizmom, i svi su mislili da će najvjerovatnije umrijeti. To izvlači najbolje iz čovjeka. Ali, kada je Mubarak odstupio sa vlasti, Lora Logan (novinarka CBS-a, op. n.) je bila seksualno napastvovana. I opet, seksualno napastvovanje je simptom mnogih stvari. Ljudi se ne mogu odmah vjenčati u Egiptu. To je jedan od glavnih uzroka seksualnog napastvovanja. I muslimani i kršćani u Egiptu, konzervativna su sredina, drže se strogo određenih načela kao što je „nema seksa prije braka“. Ne možete se vjenčati prije 30 i više godina starosti. Zbog ekonomske situacije to sebi većina ne može priuštiti tako da je to najčešći izgovor za seksualno napastvovanje, bar oni to tako kažu. Druga stvar je način na koji posmatramo žene. Nije to stvar islama, već je stvar kulture života. Žene se uvijek okrivljuju za nešto. Kada vam je 14 i siromašni ste, a provocira vas se 20 godina, i znate da se do tada sigurno nećete oženiti, onda morate imati nekoga ko će biti glavni krivac. Najlakše je okriviti ženu. I tako kolektivna svijest okrivljuje žene. Kada na ulici neko napadne ženu, niko joj ne pomaže. U većini slučajeva im niko ne pomogne. Zbog toga žene viču na njih kao da su lopovi. I odmah ih se uhvati. To nam pokazuje da je u pitanju izbor mase. Ako hoćete da uhvatite krivca, morate njihov zločin prikazati drugačije. Kolektivna svijest osuđuje njihov postupak, ali ga ne spriječava.

RadioSarajevo: Kako je vaš film primljen u Egiptu?
Diab: Kod ovakvih filmova koji govore o tabu temama, ljudi ne žele puno pričati o tome, ali pričanje o tome jeste i rješenje. A ono što je postigao ovaj film je da svako priča o njemu, bilo da ga je pogledao ili ne, bilo da im se svidio ili ne. Svi su pričali o filmu. O seksualnom uznemiravanju. Neki su ga ismijavali, govorili da se izmišlja i pretjeruje. Žene su ga prihvatile kao... Navešću vam primjer. Znam za par u vezi , gdje je djevojka natjerala momka da ode pogledati film, tako da i on zna da nju neko seksualno uznemirava i da se to dešava svaki dan. Čak je bilo i tučnjava ispred nekih kino dvorana. Na početku prikazivanja ih dosta ismijava film, zatim počinje preovladavati tišina, a pred kraj filma muškarci čekaju da žene prve izađu iz kina, iz poštovanja, straha ili nečeg drugog. Ali ima i negativnih strana jer su već podigli par tužbi protiv nas. Naime, postoji konzervativan zakon koji kaže da ako neko priča o tabu temama, mora biti optužen za to jer to narušava ugled Egipta i čini da izgleda loše. I zbog toga se to ne smije prikazivati van Egipta. Ali opet ja im govorim, svi znaju za seksualno napastvovanje i svi to priznaju osim Egipćana. Što je smiješno, jer ne narušavamo ugled Egipta, već nastojimo riješiti problem.

RadioSarajevo: Vaši najdraži režiseri i najdraži filmovi?
Diab: Imam mnogo omiljenih režisera jer svijet filma nije samo Hollywood, naravno. Ali moj omiljeni režiser, i vidjećete da ima sličnosti sa njegovim radom, je Alejandro Gonzales Innaritu. Način na koji se kreće kamera i sve ostalo, sviđa mi se kako to on radi. Inspiracija za sam film su naravno egipatske žene, i moja inspiracija za režiranjem ovog filma je što sam htio da se čuje i moj glas tamo vani. Još jedan režiser kojeg veoma poštujem je Terence Malick. Sviđa mi se njegov način pravljenja filmova, pomalo duhovan. Nekome se sviđa a nekome ne. Moji omiljeni filmovi su ''Amelie Poulain'', ''Babel'', ''Thin Red Line'', ''Children of Man'', također i brazilski film ''City of God'', korejski ''Old Boy''. Volim i filmove Quentina Tarantina, zatim i ''Klub boraca'' Davida Finchera. Puno je filmova koji pružaju inspiraciju, ali filmovi i režiseri koje osjetim da su mi bliski su meksički.

RadioSarajevo: Hvala za razgovor