Hakan Sensoy, gostujući dirigent Sarajevske filharmonije

Razgovarala: Vesna Andree Zaimović, radiosarajevo.ba 

Kada ugledate Hakana Şensoya izvan scene, po njegovom izgledu možete pomisliti da se radi o rock autoru ili, u najmanju ruku, alternativnom pozorišnom redatelju. U crvenim farmerkama i plavoj t-majici sa natpisom, ovaj doktor muzičkih nauka ruši čestu predrasudu o klasičnoj muzici kao djelatnosti uštogljenih, staromodnih tipova. 

Koncert Sarajevske filharmonije kojom je dirigirao Hakan Şensoy odigrao se u četvrtak 11. oktobra. Solista na violini je turski umjetnik Cihat Aşkin, a na programu je vio poznati Violinski koncert u D duru Petra Iljiča Čajkovskog i Betovenova Peta simfonija. 

No i kao umjetnik, Sensoy je neobičan. Paralelno gradeći dvije karijere, danas se o njemu govori kao o kvalitetnom violinisti i izuzetnom dirigentu. Stoga je i naše prvo pitanje bilo upućeno u tom smijeru - da li je i Sensoy išao stopama slavnih violinista-dirigenata, istovremeno ravnajući orkestrom djela koje izvodi kao solista. 

Şensoy: Naravno, jer dok dirigiram instrument mi je u ruci, a gudalo mogu koristiti i kao dirigentsku palicu. To je teško onoliko koliko je teško svirati solo ili samo dirigirati. Naravno, nemoguće je na taj način izvoditi velike koncerte, ali neka Bachova i Mozartova concerta obično izvodim sa svojim kamernim orkestrom. 

RadioSarajevo.ba: Pomenuli ste svoj kamerni orkestar. Pored njega, trenutno vodite još dva orkestra u Istanbulu, od kojih je jedan simfonijski. Da li je teško nametnuti se publici u tako velikom gradu kakav je Istanbul?

Şensoy: Istanbul je veoma velik grad, a populacija se procjenjuje na 15 do 16 miliona. Kad kažemo 15 - 16 miliona, to znači da je oko milion stanovnika 'u pretpostavci'. No i u tom ogromnom broju ljudi nema baš puno onih koji slušaju klasičnu muziku. Stoga je teško opstati u tom području, a moj najveći izazov nije kako da se nametnem publici, već kako da osmislim repertoare koji će biti dovoljno raznovrsni, s obzirom da mahom isti ljudi dolaze na koncerte. Sve se vrti oko nekih 10.000 ljudi koji čine publiku klasične muzike. 

Radiosarajevo.ba: U vašoj zvaničnoj biografiji stoji i zanimljiv detalj da obično 'testirate' novonastale kompozicije za violinu vaših brojnih prijatelja kompozitora. O kakvom se testiranju, zapravo, radi? 

Şensoy: Kazat ću to na malo grublji način - Schopenhauer je jednom rekao da se vrijednost kompozitora i teleta može razumjeti nakon što umru. Možete mi reći da ste kompozitor i da imate dvadeset sjajnih simfonija. Pitat ću vas koliko puta je izvedena i da li je zabilježena na CD. Ako kažete da do sada nisu izvedene i nisu snimljene - znači da, de facto, niste kompozitor.

Hakan Şensoy; Foto: Radiosarajevo.ba

Radiosarajevo.ba: Jeste li strogi kada ocjenjujete nova djela?

Şensoy: Uvijek sam kooperativan prema svojim prijateljima kompozitorima, jer sam ja taj koji ih izvodi prvi. Tvrdim odgovorno, časno i hrabro da sam, u stvari, šampion u izvedbi novih djela. Ja ih stavljam u pogon, a onda neka historija odluči šta će se održati na površini. 

Radiosarajevo.ba: Ima li u tim kompozicijama problema sa prstoredom, jer znamo da kompozitori obično koriste klavir kada stvaraju za gudače, a onda je neke melodije gotovo nemoguće izvesti na instrumentu kojem su namijenjene? 

Şensoy: Uvijek su koristili klavir, i uvijek je bilo na početku nemoguće nešto tako odsvirati na violini. S druge strane, ovaj problim je dao doprinos razvoju violinske tehnike. Pa i Čajkovski je ovaj koncert koji ćemo izvesti večeras napisao uz klavir i na početku ni jedan violinista nije mogao da ga izvede.  (Violinski koncert u D duru napisan je 1878, a izveden 1881. op. ur.). Ipak to ima svoje dobre strane. 

Radiosarajevo.ba: Govoreći o ovom Violinskom koncertu, uz njega ste za sarajevski koncert odabrali i veoma popularnu Beethovenovu Petu simfoniju. To je iztuzetno atraktivan i prepoznatljiv repertoar - a to može predstavljati i rizik?

Şensoy: Tako je, to je veliki rizik. Treba stvari posmatrati sa 'životne' strane: to su poznata djela, svi znaju kako zvuče, orkestar ih je do sada svirao nebrojeno puta, teoretski, skoro da im dirigent i ne treba. Znači, jedino što se od mene očekuje je da uđem u jedan pozitivan konflikt sa njima i počnem zahtijevati nešto drugačije. Oni to sviraju onako kako su navikli, a moja je uloga da im kažem kako ja to želim da odsviraju. To jeste rizično, ali nadam se da ćete na koncertu moći čuti i nešto drugačiju izvedbu Beethovena. A pored toga, moći ćete čuti i jednog od najboljih violinista našeg doba, Cihata Aşkina

Radiosarajevo.ba: Koliko je kooperativan orkestar Sarajevske filharmonije u tom vašem 'pozitivnom' konfliktu?

Şensoy:  Veoma. Uspjeli smo da uskladimo energiju i radimo veoma intenzivno. Mnoge sam stvari od njih tražio, a oni pokušavaju da me slijede. Ako uspijemo pokazati 30% od onoga što sam zamislio, to je za mene velik uspjeh. Tu se ne radi o izvedbi, već o onome što od orkestra tražim i što na kraju dobijem? 

Radiosarajevo.ba: Da li je taj procenat obično veći?

Şensoy:  Ne, ne... Tih trideset posto je rezultat sa kojim obično budem veoma zadovoljan. To je taj rizik o kojem smo maloprije razgovarali. Na kraju krajeva, to je Betovenova Peta, i kao što rekoh, skoro da me i ne trebaju da bi je odsvirali do kraja. 

Radiosarajevo.ba: Hvala na razgovoru i sretno na koncertu

Vezano: Čajkovski i Betoven uz goste iz Turske