Zefirino Grasi: Mi privlačimo znatiželjne

Razgovarala: Sonja Ćirić

Kažu mi da je u nekoj televizijskoj emisliji profesor Žarko Korać pričajuci o novom Zakonu o informisanju rekao da on sigurno nije pisan zbog Politikinog Zabavnika. Treba mu verovati.

"Politikin Zabavnik" je nedavno objavljen 3000. put, što je u nas, složićemo se, retka pojava."Politikin Zabavnik" je najstariji naš magazin - trenutno mu je 70,5 godina. Mnogima od nas je bio prvo štivo, a još uvek je asocijacija na bezbrižnost i sve ostalo na tu temu. Namenjen je prvenstveno deci i mladima, mada njegove zanimljive i poučne priče iz istorije, nauke i života, odrasli koriste umesto bensedina. Svaki podatak u "Zabavniku" je tačan, sve je precizno i prijemčivo napisano, ima puno odličnih fotografija i ilustracija, a u sredini je strip. Nikad nije morao da radi kako mu se kaže, pa je uvek bio svoj.

Poslednjih 20 godina "Politikin Zabavnik"uređuje Zefirino Grasi.

*Koji je recept za dugovečnost nedeljnika kao što je "Zabavnik", ili, preciznije, za savladavanje svakodnevnih promena trendova i ukusa čitalaca?

Koji je recept za omiljenost gibanice ili reform torte, i oni opstaju i preživljavaju udare brze i loše hrane? Znači, za sve ukuse i generacije, a ukusno je i zdravo. Zabavnik je endemska vrsta u novinama, magazin koji je u svetu u tom obliku izumro početkom sedamdesetih kad je podizanjem standarda društva omogućeno porodici da kupuje više magazina. Tada su se listovi koji nisu bili specijalizovani, u kojima se, kao u Zabavniku, moglo pročitati o svemu i svačemu, ugasili. Od njih je nastalo nekoliko vrsta specijalizovanih magazina za popularnu nauku, popularnu istoriju - znači svih onih tema koje su nekada objavljivane u jednim novinama. Poslednji takav časopis sličan Zabavniku, koji je prestao da izlazi, bio je britanski Tell me why. Kod nas ni danas nije moguće jednom detetu kupiti više listova, i to je jedan od razloga zašto je Zabavnik opstao. Neka budućnost Zabavnika je da, naravno pod uslovom da i mi krenemo put Evrope, i mi imamo više specijalizovanih listova. Možda se to neće dogoditi bez obzira na razvoj našeg budućeg standarda zato što je Zabavnik suviše dugo ostavio traga u genima ljudi ovog područja, što, naravno, ne treba menjati. Eto, to je neka mala tajna dugovečnosti Zabavnika.

*Poslednjih nekoliko decenija obraćate se svima od sedam do stosedam godina. Zar ne mislite da je odavno trebalo da prihvatite i mlađe čitaoce?

Ne, pošto za mlađe treba drugačija novina, nešto kao što je bio Mikijev Zabavnik. Kada su desetak beogradskih intelektualaca u kući Dušana Dude Timotijevića, urednika Politike i zeta važne jevrejske porodice Pops, tokom druženja jedne noći 1935. godine na Imanju Popsovih, kako se tada nazivao sadašnji kompleks Užičke 15 na Dedinju, došli na ideju o osnivanju ovog lista, zamislili su ga kao dečiju igru za odrasle, igru za dete u odraslima, odnosno, kao mešavinu zbilje i mašte za velike i male.

*Zašto još uvek nema "Mikijevog Zabavnika"? Zašto "Kompanija Dizni" ne može da oprosti "Zabavniku" nesporazum iz vremena sankcija i kulturne blokade iz devedesetih? Kako to da je i pored toga u vašem logou i dalje Paja Patak?

Naš Paja nije Diznijev Paja, on je ono što bi se reklo „ready made“ kao kad Vorhol nacrta Mikija Mausa. Našeg Paju nacrtao je Aleksandar Napuhtin, predratni saradnik Zabavnika. Zabrana objavljivanja Diznija je stigla 1992. godine, ali mi smo se oglušili i nastavili da objavljujemo i Mikija i Paju. Nije nas pekla savest zbog toga zato što je Dizni u vreme sankcija primio 500.000 dolara od nas. Kad 2001. godine nije obnovljen ugovor, prestali smo sa objavljivanjem Diznija. Sad imamo Garfilda i Hogara, oni nisu tražili prekid ugovora, nisu tražili ni da im plaćamo ali mi jesmo, redovno. Radimo sa raznim svetskim izdavačima: Delcourt, jedan od najvećih francuskih izdavača, Dargaud, takođe iz Francuske Strip art Features iz Celja.

*Na proslavu vašeg 70. rođendana došao je predsednik Boris Tadić, pa se neko vreme pričalo da je taj njegov gest znak da će se država angažovati za vas kod Diznija. Izgleda, bila su to ipak samo lepa nadanja.

Sa Diznijem završavamo pregovore.

*Poznati ste po temama o nesvakidašnjim pojavama i događajima svuda oko nas, temama koje na prvi pogled privlače pažnju. Zar nije to osobina i žute štampe?

Jeste, samo ti naši nesvakidašnji događaji i pojave nisu iz iste vreće. Oni, mislim na žutu štampu, privlače radoznalce a mi znatiželjne.

*Dugo je bilo u modi da se kaže "nisam učio školu ali sam čitao Zabavnik", a po zatvorima se za nekog ko je istetoviran kaže da izgleda kao "Zabavnik". Takvi pokazatelji vaše popularnosti su verovatno ekvivalentni nagradi "Super brend" koju ste osvojili pre dve godine.

Jesu, kad nešto uđe u kolokvijalni jezik to znači da je zakoračio u istoriju, verovali ili ne.

*Svakodnevno se čuje da je neka srpska firma počela da radi u nekoj od bivših SRFJ republika. Vi se još uvek prodajete samo u Srbiji, zašto?

Mi se prodajemo u svim bivšim republikama a možda ćemo iskoro imati i neko republičko izdanje. Dok je postojala SFRJ, Zabavnik se štampao na ćirilici, latinici i na slovenačkom jeziku. Tada je, na primer 1978. godine, prosečan prodati tiraž bio 380.000. Sada je oko 25.000, što nam je dovoljno da pokrijemo troškove. Tri puta smo pokušavali da objavljujemo na ruskom, nismo uspeli, ali ćemo nastaviti da pokušavamo.

*Kakav je status "Zabavnika" u kompaniji "Politika A.D."?

Zabavnik ima položaj najstarijeg deteta u Politici. Država se nikad nije uplitala u zabavničke poslove, ali nemoguće je ne osetiti ekonomsku situaciju koja utiče na sve pa i na našu redakciju. Međutim, bitnija od trenutnog statusa je činjenica da će nas Zabavnik sigurno sve nadživeti: već ga dugo svi doživljavamo kao opšte dobro, pa ne sumnjam da će država naći najbolji način da sačuva dete kulturne baštine svog naroda. U protivnom, bila bi to velika sramota za sve nas. O šteti da i ne govorimo.

*"Zabavnik" je lep, šaren, veseo, zanimljiv, raspoložen, pozitivan - i sve ostalo na tu temu. A kakvi su oni koji ga prave?

Videli ste kako nas je u 3000. broju doživeo Bob Živković, ljudi kažu da smo baš takvi: neki mrki, neki veseli, ali u suštini svi pozitivni.

*Tri hiljaditi broj je veliki i redak rezultat među našim medijima. Međutim, sudeći po pres-klipingu, stiče se utisak da "Zabavnikovom" uspehu nije posvećena odgovarajuća pažnja. Kako to tumačite?

Pažnja se ispucala u februaru kad smo slavili 70.rođendan, mislim da je to razlog.

*Vas sigurno ne brine novi Zakon o informisanju. Pa ipak, kako vam se čini?

Kažu mi da je u nekoj televizijskoj emisliji profesor Žarko Korać pričajući o novom Zakonu rekao da on sigurno nije pisan zbog Politikinog Zabavnika. Treba mu verovati.

*Svako ima svoju sliku o "Zabavniku", svoje očekivanje kakav "Zabavnik" treba da bude. Da li vas, kao glavnog urednika, to opterećuje?

Opterećuje me kao i selektora naše fudbalske ili košarkaške reprezentacije - svi imaju svoj najbolji tim, a sad ti vidi kako da svakome ugodiš. To je naša sudbina ili prokletstvo, ali i veliko zadovoljstvo jer tada znaš da si svima važan.

e-novine/radiosarajevo.ba