Pomoć na poljima lavande: Nikola Lukičić osmislio poljoprivrednog robota

Na placu na obroncima Fruške gore, nedaleko od Sremskih Karlovaca, Nikola Lukičić održava polje lavande uz pomoć džojstika kakav se koristi za upravljanje dronovima. Sve ostale poslove po neravnoj uzbrdici obavlja "Spasoje", odnosno robot s hibridnim pogonom na sva četiri i točka.

"Soter rover" ili popularno nazvani "Spasoje" Nikolin je pronalazak s ciljem da sebi olakša posao, a prošle godine dobio je nacionalno priznanje za najbolju tehnološku inovaciju. Sada svoje znanje dijeli i s drugima, jer stižu narudžbine s raznih strana da i njima napravi napravu koja umnogome olakšava poljoprivredne poslove, javlja Anadolu Agency (AA).

Stalno unapređivanje

Kada je prije šest godina došao na imanje svog pokojnog dede i želio da zasadi lavandu, plac je bio zarastao pa je i za uređenje i krčenje raznog rastinja oprobao različite metode. Nakon mnogo truda i znoja i nebrojeno sati provedenih u košenju trimerom, a zatim i malim voćarskim traktorom s kojim se nekoliko puta i prevrtao i motokultivatorom s kojim takođe nije išlo najbolje, došao je na ideju da napravi mašinu koja će posao na kosom i strmom terenu moći da izvede bezbjedno, a pritom mu uštedi vrijeme i živce. I tako je nastao prototip "Spasoja" koji kontinuirano unapređuje pa na imanju Lukičića polje lavande održava treća verzija robotizovane kosilice.

Trending

Ivica Puljić iz Amerike: 'Ovo su informacije koje sam upravo dobio iz Ureda glavnog tajnika UN-a'

"Nužda nas je natjerala da se ovaj proizvod 'rodi', a po nekoj priči je to i najbolji način. Prvi prototip smo napravili prije tri godine i od tada do danas smo u konstantnom razvoju. Sadašnja verzija nije ni slična onoj prvoj, ali smo morali da napravimo prvi rover, da bismo došli do ove verzije. Poslije tri godine možemo da kažemo da smo spremni da ponudimo mašinu i drugim ljudima, kako bismo i njima olakšali posao", kaže za AA Lukičić.

Dijelovi s domaćeg tržišta

U ekipi konstruktora je troje ljudi i ova robotizovana naprava sastavljena je najviše od dijelova koji se mogu nabaviti na domaćem tržištu, ali imaju drugačiju namjenu. Iskustvo i znanje sa studija mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu primijenio je u ovom projektu.

"Benzinski motor s unutrašnjim sagorijevanjem pravi struju za kretanje rovera. On ima hibridni pogon. Taj motor je, zapravo, ugradni motor za građevinske mašine. Alternator koji pravi struju je od malog bagera i u stanju je da napravi dovoljno snage da mašina može da izvuče neki veći nagib i savladava nepristupačne terene. Elektromotori koje koristi rover su od bicikala i motora na električni pogon. Točkovi su od motokultivatora, a osovine i nosači ležajeva za osovine su klasični za poljoprivredne mašine. Eletronika za kontrolu robota je namenski pravljena i to naručujemo od jedne američke firme. A sam sistem daljinske kotrole robota je sa dronova koji se koriste za snimanje. Daljinski upravljač i risiver je sa drona, kao i kamera za gledanje. Trudili smo se da ima što manje delova da bi ljudi mogli da je lako održavaju", predstavlja svoj izum Lukičić.

Ono o čemu je posebno vodio računa jesu priključci pa identične alate koje koristimotokultivator može da koristi i "Spasoje", preko 20 vrsta, što mu daje široku primenu, kako od čišćenja snega, komunalnih poslova, čišćenje granja, usitnjavanje zemljišta, prskanje...

"Ova mašina je pouzdana i bezbijeedna za korišćenje, a isto tako i cjenovno pristupačna za našeg domaćina, da može motokultivator koji je koristio da parkira, a alate koje je koristio za motokultivator upotrebi za ovu mašinu. Ciljna grupa su nam voćari i vinogradari, jer se pokazalo da oni imaju najveće probleme prilikom održavanja zasada. Kako zbog košenja, tako i zbog prskanja. Jer jabuke treba da se prskaju 20-30 puta godišnje. Ideja nam je da izolujemo operatera od zone rizika kako ne bi bio izložen pesticidima i herbicidima", pojašnjava Lukičić.

Potražnja za robotom 

Jednu mašinu je već napravio za porodicu iz Austrije koja se preselila u Srbiju i žele da održavaju imanje. Nakon dobijanja nagrade za najbolju tehnološku inovaciju priča o "Soter roveru" se proširila pa su ljudi počeli da se interesuju za "Spasoja", ali za to je potrebna i radionica, ali i zapošljavanje radnika. Ali Nikola razmišlja i o tome, ali za sada ide korak po korak. Počev od svoje bašte i polja lavande.

"Kada smo proizveli mašinu, nazvali smo ga 'Soter rover'. Soter na starogrčkom znači spasioc, ali se brzo odomaćio naziv 'Spasoje'. Eto, prvo je meni spasao život", kaže Nikola i dodaje da sadašnji rover na daljinski troši oko dve litre benzina na sat vremena rada, ali s punim rezervoarom može da radi više od tri sata. Ono što je najvažnije, kako navodi, jesu efekti rada, jer je za red košenja korova trimerom za koji je prosečno trošio 15-20 minuta, s roverom svedeno na minut i po.

"Moram da priznam da sam imao više kondicije dok sam se 'družio' s trimerom, nego sada kada džojstikom upravljam mašinom. Ali, ja sam zadovoljan, jer imam više vremena za druge stvari", u šali kaže sagovornik.

U planu je da naprave "Spasoja" s većim rezervoarom i s mogućnošću da koristi i točkove i gusenice, ali i mogućnošću upotrebe autopilota da, nakon prvog rada na određenoj površini, rover sledeći posao uradi sam po zadatim koordinatama, kao i da se više rovera umreže i rade sinhronizovano kako bi ih jedan operater mogao kontrolisati. S obzirom na to da se upravlja putem daljinskog upravljača, mogu ga koristiti kako slabo pokretni, tako i nepokretni ljudi.

A ono što je najvažnije za našeg sagovornika jeste da će "Spasoje" biti na usluzi njemu i njegovoj porodici i da će zasadi lavande biti pod kontrolom, bez mnogo muke i znoja.